ЈУче, био сам у Старом Сланкамену и покрио чамац церадом, да га заштитим од лишћа, кише и снега.
Из приколице сам испустио воду, да током зиме не заледи.
Затвотио сам прозоре (зимско затварање).
Наравно, све то окончано је заједничким ручком с неколицином присутних пријатеља. Уз роштиљ кобасице и гравче-тавче, мало заљућен, пиво је имало укус нектара.
Синоћ, у једној преписци с неколицином наших пријатеља, написао сам и ово:
Не знам како ви али ја сам ову сезону тако завршио.
Ако бих покушао да направим резиме, у најкраћем, то би изгледало овако:
- Време проведено на води било је много мање него што сам се надао.
- У приколици сам само једном преспавао.
- Нисам реализовао план да отпловим до Новог Сада.
- Нисам пецао...
И то би било то: укупна оцена је минус четири.
Ако је за утеху, у марини сам провео више викенда него претходних година, а код нас у марини је увек лепо.
Како је тих викенда било знатно више, коначна оцена је ипак позитивна.
Имајући у виду да сам са собом рашчистио шта желим и да сам сходно томе одлучио и реализовао одлуку да заменим мотор, ова година заиста није потпуни неуспех.
Закључак: следеће године све пропуштено надокнадити.
Уз нови мотор, бићу мобилнији па ћу, верујем, стићи и до Новог Сада и до Милетине врбе (то је нови циљ).
Ето, ја тако.
А ви?