Autor Tema: .  (Pročitano 4258 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže .

  • Veliki rečni berberin
  • ***
  • Poruke: 107
.
« poslato: 08, 10, 2018, 19:01:54 posle podne »
.
« Poslednja izmena: 24, 12, 2018, 17:03:24 posle podne Zox »

Van mreže LSI

  • Drekavac sa Srednjih voda
  • ********
  • Poruke: 7037
  • Pol: Muškarac
    • LSI
  • Brod tip: AQ 575
  • Marina: Nautički klub "Stari Slankamen"
  • Veličina: 5,75 m
Odg: Обновљиве заблуде
« Odgovor #1 poslato: 09, 10, 2018, 08:45:08 pre podne »
Било ми је потребно мало времена да прочитам текст до ког сам стигао преко датог линка али - вредело је!

Најтоплије  бих препоручио сваком, ко за себе мисли да му је стало до екологије и до заштите животне средине, да одвоји 15-ак минута и прочита текст. И немојте се обесхрабрити кад у тексту наиђете на једначине и формуле - није потребно да се удубљујете да бисте их разумели. Оне су ту да дају подлогу тексту и да покажу егзактност наведених закључака. Дакле, обратите пажњу на суштину текста који је изнет на 16 куцаних страна.

Ово је један од веома ретких текстова код нас, који објашњава заблуде и разоткрива позадине неких донетих одлука и стратешких опредељења. Огромна већина људи није упозната са истинама које су дате у овом тексту и много је људи, који из незнања и необавештености, сасвим искрено улажу много енергије и свог времена у борбу за примену обновљиве енергије, не сумњајући у исправност свог опредељења.

Овај текст најдиректније даје потврду мојим ставовима које сам износио много пута у разговорима са представницима надлежних министарства вођених на тему коришћења пластичних кеса "трегерица", које градска влада града Београда својом недавном одлуком жели да забрани у Београду. При том потпуно игнорише већ познате и доказане чињенице. Навешћу само неке референце које потпуно обесмишљавају одлуку градске владе.

Ко жели и ко може, требало би да погледа шта пише у ових неколико докумената:

1. 2011 U.K. Government Environment Agency Study
http://publications.environment-agency.gov.uk/PDF/SCHO0711BUAN-E-E.pdf

2. Scottish Government Report, 2005
http://www.scotland.gov.uk/Resource/Doc/57346/0016899.pdf

3. ULS March, 2008
Revised Analysis of Life Cycle Assessment (LCA) Relating to Grocery Bags

4. ULS June, 2007
Analysis of Life Cycle Assessment (LCA) Data Relating to Grocery Bags

5. Boustead Associates, North America
http://savetheplasticbag.com/UploadedFiles/2007%20Boustead%20report.pdf
 
6. Ecobilan–Carrefours Study ecol bilan (Évaluation des impacts
environnementaux des sacs de caisse, February 2004, #300940BE8)
:
French: Évaluation des impacts environnementaux des sacs de caisse Carrefour
English: Ecobilan-Carrefours Study 

Већ по наведеним годинама у насловима, види се да се не ради о открићима од пре неколико дана, већ о давно утврђеним чињеницама. А оне су неумољиве:

-   Пластичне кесе из продавница боље су за природно окружење од папирних, због мањег угљеничног отиска.
-   У поређењу с папирним кесама, производња пластичних је мање захтевна у погледу ресурса и има мањи утицај на глобално отопљавање.
-   Зашто? Због потребе за енергијом и сировинама за њихову производњу.
-   Релативно мале количине енергије и сировина потребно је за производњу пластичних кеса, што их чини мање штетним по околину од папирних или памучних кеса за вишеструку 
    употребу.

Шкотска влада је провела две године анализирајући питање пластичних кеса. Анализирали су излагања и сведочења експерата и бројних владиних извештаја широм света. Коначно су 2005. изашли у јавност са својим извештајем у ком стоји:

Папирна кеса има много тежи утицај од пластичне на већину посматраних еколошких момената обухваћених студијом. Области у којима су папирне кесе забележиле најгоре резултате укључују потрошњу воде, закишељавање атмосфере (што може имати штетне последице по здравље људи, осетљиве екосистеме, уништавање шума и закишељавање језера) и еутрофикацију водених површина (што може довести до претераног раста алги и несташице кисеоника у води).

Папирне кесе су зависно од дебљине шест до десет пута теже од танких пластичних кеса, због чега доводе до већих трошкова транспорта и других трошкова у вези с тим.


Студија Британске агенције за заштиту животне средине бавила се упоређивањем утицаја на животну средину обичних пластичних кеса из продавница од полиетилена високе густине (ПЕВГ/HDPE), поредећи их са другим врстама кеса укључујући оних од папира, дуготрајних (памук, неткани полипропилен), трајних пластичних кеса (полиетилен ниске густине – ПЕНГ/LDPE) и кеса од мешавине скроба и полиестера.

Закључци студије Британске агенције за заштиту животне средине:

-   Папирне кесе би требало употребити три пута да би се умањио њихов потенцијал на глобално отопљавање и да би се изједначио с утицајем обичне пластичне кесе од HDPE-а     
    употребљене једном.
    Кесе од LDPE-a (трајне дебље полиетиленске кесе) требало би употребити четири пута; неткане полипропиленске кесе 11 пута; памучне кесе 131 пута.
-   Кесе од смеше скроб-полиестер имају већи потенцијал глобалног отопљавања и абиотичко осиромашење од обичних  пластичних кеса, због веће тежине материјала и већег утицаја процеса производње тог материјала.

Та студија је показала да једну папирну кесу треба употребити бар 7 пута да би њен утицај на животну средину био исти као утицај који има пластична кеса употребљена двапут (да се из продавнице купљена роба донесе кући и да се у тој кеси изнесе смеће из куће до контејнера.
Показала је и да је платнену кесу потребно употребити бар 327 пута за исти ефекат.
Познато је да се папирне кесе не могу употребити више пута, а статистика је показала да се платнене кесе у просеку употребе не више од 50-ак пута.


УЛС (ULS) извештај је својеврстан закључак који је ова агенција извела анализирајући неколико студија, примењујући норме ИСО стандарда 14040-14043. Ево неколико закључака:

1.   Пластичне кесе генеришу 39% мање гасова стаклене баште од некомпостираних папирних кеса, и 68% гасова стаклене баште мање од кеса од компостираног папира. Пластичне кесе
    генеришу 4.645 тона CO2 што је еквивалент произведених 150 милиона кеса; некомпостиране папирне вреће генеришу 7.621 тону, а компостиране папирне кесе генеришу 14.558 тона, за
    производњу 100 милиона кеса.
2.   Пластичне кесе троше мање од 6% воде потребне за производњу папирних кеса. Потребно је 3,8 литара воде за производњу једне папирне кесе и 219,55 литара воде за производњу   
    1.500 пластичних кеса (око 5.700 литара воде за 1.500 папирних кеса).
3.   Пластичне кесе троше 71% мање енергије током производње од папирних кеса. Значајно је да, иако се обичне пластичне кесе производе из фосилних горива, укупна необновљива
    енергија утрошена током њиховог животног циклуса 36% је мања од утрошене необновљиве енергије за производњу папирне кесе и чак до 64% мање од утрошене за производњу
    биоразградиве пластичне кесе (скроб-полиестер).
4.   Употребом папирних кеса генерише се пет пута више чврстог отпада него кад се користе пластичне кесе.
5.   После четири или више коришћења, поново употребљене пластичне кесе супериорније су од свих осталих кеса – од папира, полиетилена и компостабилне пластике, код свих
    значајних еколошких индикатора.

УЛС је свој извештај закључио на следећи начин:
Регулатива дизајнирана за смањење еколошких утицаја и смећа стављањем ван закона пластичних кеса у продавницама заснована на материјалу од ког су направљене, неће дати очекиване резултате. Док се може очекивати извесно смањење смећа, то ће бити поништено недостацима који ће се јавити после тога (повећање чврстог отпада и емисија гасова стаклене баште). Иронично, смањење употребе пластичних кеса, неће смањити чак ни утрошак фосилних горива, јер производња папира и биодеградабилне пластике (компостиране) подразумева бар исту потрошњу необновљиве енергије током њихових животних циклуса.

Сви ови закључци најдиректније се ослањају на разматрања изнета у тексту на који нас је Зокс упутио.

Овде ћу завршити у нади да је  можда неко и стигао до овог дела текста и да ће му то што је прочитао помоћи да се замисли и правилније одреди према проблему заштите животне средине.
Као и у већини случајева, проблем се обично не решава забранама, већ правилним приступом и избором најбољег решења. Употребу пластичних кеса треба свести на најмању могућу меру и тиме допринети смањењу укупне количине отпада (статистика је показала да пластичне кесе учествују са свега 1% у укупној количини генерисаног отпада у свету) а да решење треба тражити у бољој организацији комуналних служби, у већем броју контејнера, који се редовно празне и одржавају, у примарном раздвајању смећа и поступању са комуналним и индустријским отпадом, рециклажом, улагањем у пошумљавање, одржавањем речних водотокова... Много тога се може учинити пре него што се нешто забрани.