Догађај на преводници код Бечеја сигурно је једна од оних непријатности које могу да покваре ужитак пловидбе сваком, био он или не био члан било ког удружења.
Међутим, док као појединци имамо право да неке ствари коментаришемо, као удружење потребно је да имамо одмерен став према свему што било ко напише. При том, не мислим да овде постоји и најмањи разлог да неко од нас посумња да се описани догађај није десио баш тако како га је Радован описао. Међутим, потребно је да се чују и други учесници у догађају да би удружење заузело став.
Надао сам се да ће ми се пружити прилика да на састанку у Апатину, ком сам присуствовао јуче у својству представника нашег Удружења наутичара, пружити прилика да се сретнем с Мирјаном и да јој се захвалим за брзу и ефикасну реакцију и помоћ коју је пружила нашем пријатељу Радовану, али Мирајна ипак није стигла на састанак, а ни било ко други из предузећа Воде Војводине. Без обзира на то што њих није било, ја сам ипак упознао присутне са тим немилим догађајем. А састанку су присуствовали представници разних организација које се баве туризмом, било је предсавника привредних комора Србије и Војводине, агенције за луке, бродара... Дакле, за проблем се чуло. А било нас је доста, што можете видети и са приложених фотографија.
Ја бих зато искористио ову прилику, да се овде на нашем форуму захвалим и Мирјани и њеним колегама који су за пола сата, а сетимо се, био је празник и њима, реаговали и проблем решили.
Да ли ће и како ће предузеће Воде Војводине санкционисати свог радника, то је већ више њихова унутрашња ствар. Ја себи нећу дозволити да износим мишљење, ни лично, ни у име Удружења, да ли тај радник треба да остане без посла или да буде кажњен на неки други начин. Као што рекох, ја бих истакао брзу реакцију одговорних лица у предузећу Воде Војводине и изразио наду да се оваква ствар више ником неће догодити.
Ипак, из коментара који су уследили и подсећања на неке раније догађаје, види се да се на преводницама дешавају повремено непријатне ситуације и то је нешто о чему ћу сигурно разговарати са Мирјаном и можда и са неким од њених колега, да видимо шта они могу да учине на организацији рада преводница како би сваки рекреативни наутичар знао процедуру, кад, како и шта треба да уради да би уз најкраће задржавање и безбедно прошао кроз преводницу и уживао у пловидби.
Надам се да ће се својим причама о пловидби каналима јавити још наутичара који ће својим коментарима указати на критична места због дубине, муља, траве или трске, како бисмо на та места указали људима из предузећа Воде Војводине и на тај начин допринели планирању радова на одржавању каналске мреже.
На јучерашњем састанку сам сазнао да у Војводини постоји, не 600 км канала како сам дуго мислио, већ 900 км водотокова разврстаних у категорије које је утврдила нека међународна организација. То је једно благо које треба чувати и одржавати да би у њему наутичари могли уживати. Својим утисцима и запажањима, сви можемо допринети да свих 900 км буду пловни и постану место уживања.