Кад се прича о радиотелефонској комуникацији на води, треба имати на уму и шта о томе закон каже, а не само да ли се капетани на бродовима љуте или не кад се огласи неко са рекреативног чамца.
У Сл. гласнику РС, број 52/2011 објављен је Правилник о начину коришћења аматерских радио станица - само име објашњава шта се њиме регулише.
Овим правилником је објашњено како радио аматери могу користити аматерске радио станице.
У Сл. гласнику РС, број 60/2011 и 68/2011-исправка) објављен је Правилник о начину коришћења радио станица на домаћим и страним ваздухопловима, локомотивама, бродовима и другим пловилима.
У члану 10. овог другог правилника дата је табела у којој је приказана расподела фреквенција, чему су намењене и услови коришћења.
Читајући га, нигде нисам прочитао да се помињу рекреативни чамци.
У члану 14. тог истог правилника прописано је да лице које рукује бродском станицом у међународном речном саобраћају мора поседовати одговарајуће уверење - сертификат које издаје надлежно министарство.
Управљачи моторних чамаца приликом полагања испита одговарају на питања из области познавања основа радио саобраћаја али не добијају посебан сертификат.
Не знам да ли сам у праву али ја то разумем тако да су фреквенције подељене службеним корисницима и то оним са сертификатима.
Посебно не би, по мом мишљењу, требало да ми, с рекреативних чамаца, шаљемо поруке преко 16. канала који је на фреквенцији 156.800 за пријем и предају намењен за поруке у случају опасности.
Пре доста времена, писали смо о свему томе у неким другим темам и тада је било речено да ми, аматери на води, треба да користимо канал 88. (157.425) и та пракса живи већ годинама, иако ни то није исправно јер се тај канал користи за специјалне догађаје на привременој основи уз обавезну сагласност надлежних органа. У ствари, требало би да ми, рекреативци, за међусобну комуникацију користимо канал 77. (156.875).
По мени, саобраћај на 16. каналу од стране рекреативаца био би оправдан само у случају обавештавања о непосредној опасности кад је потребна помоћ.