Чудна је то ствар са тим календарима и нашим слављима.
Као студент, на овај датум, отприлике у ово време, већ бих са другарима био у некој кафани и већ би се увелико певале "наше" песме. Обавезно би ту био неко ко би нас упозоравао на долазак народне милиције, која се у то време старала о јавном реду и миру, а то што смо ми радили третирано је баш тако: назадни елементи ремете јавни ред и мир!
И док ми је то тада било занимљиво и изазов, слављење Нове године на данашњи дан већ годинама изазива код мене опречна мишљења.
У једном тренутку, прочитам поруку коју је написао Тангабраво и осмех ми се појави на лицу и пожелим да му узвратим честитком, а већ у следећем, питам се - докле ћемо ми тако?
Нема више оне народне милиције, нема више оног великог сина наших народа и народности, нема више оних који су по партијској линији бринули да ми "назадни" не реметимо јавни ред и мир. Већина њих који су још живи, и скоро сви њихови синови и ћерке, данас су најбројнији међу тима који прослављају српску (Србску) Нову годину вечерас. Па коме ми то и даље терамо инат?
Кад погледам, рођен сам 28. јула по грегоријанском календару.
По истом календару ми је 16. новембра крсна слава, Св. Ђурђиц.
На Светог Николу, 19. децембра, по истом том календару сам дипломирао...
Куд год погледам, све је везано за грегоријански календар.
А само тај један празник, ту "Србску" Нову годину, славимо по календару за који и деца већ знају да је превазиђен и нетачан.
Докле ћемо то радити? Докле ћемо себе одвајати од осталог света?
И докле ћемо се заклањати бригом о томе да се не покатоличимо ако се одрекнемо једног реликта из старих времена?
Докле ћемо занемаривати чињеницу да Срби нису само православци и да међу Србима има и католика и муслимана и будиста и... кога све не?
Кад ћемо схватити да је одавно већ дошло време када је требало да почнемо да размишљамо о томе како да се повежемо с народима око себе, а не да се стално одвајамо и дистанцирамо од њих?
И зашто је проблем прихватити нови, реформисани јулијански календар, јер тзв. Миланковићев календар (узгред, прорачуне је урадио професор математике, Максим Трпковић; Миланковић је решио проблем преступних година и тиме успоставио календар који ће бити тачан наредних 2.800 година), који ће се наредних неколико стотина година поклапати са важећим грегоријанским календаром?
Реформисани јулијански календар (Миланковићев) прихватиле су православне цркве Румуније, Бугарске и Грчке и гле чуда - ни Румуни, ни Бугари, ни Грци нису се покатоличили.
Само ми, народ који је изнедрио најсавршенији календар на свету, ми смо и даље паметни и Нову годину и Божић славимо по анахроном календару ког су се одрекле толике земље на свету.
Докле?
Шта је потребно па да, као народ, погледамо око себе и видимо да не морамо око себе да стављамо ограде?
Нека нам је срећна Нова година, по овом или оном календару, у нади да ћемо једног дана ипак прогледати и видети и где смо и ко смо и шта нам ваља чинити!