У једном коментару написано је да је аутор текста открио топлу воду (или тако нешто).
Нажалост, мислим да смо сви свесни да су нам воде загађене и требало би да смо сви свесни да то не пролази без цене коју сви плаћамо на овај или онај начин.
Нисам проверавао али имам утисак да је мало вас погледало ону другу тему у којој сам поставио видео снимак који говори о стању наших река на југу Србије. Знам, треба одвојити више од 20 минута да би се филм погледао али ... требало би да га погледате сви.
На мене је тај филм оставио тежак, ружан утисак, јер та истина, саопштена у филму, једна је од најружнијих које говоре о нама и о томе какви смо.
Ко га је погледао, могао је да закључи у каквој земљи апсурда живимо.
Лесковац је једини град на југу Србије који има савремено постројење за пречишћавање отпадних вода, које је коштало више милиона евра али које не ради зато што је зарушен колектор!
Исто то имамо у Врбасу и Кули. Направљено модерно постројење али нису урађени сабирни канали и канализација и... Тражили Немци да им држава врати уложених 12,8 милиона евра (сад се нешто скоцкали па ови наши нешто почели да раде и на сабирном систему).
За разлику од канала ДТД за који се у Европи зна, ситуација на југу Србије мање је позната Европи, па су и мањи притисци на нашу власт, а и мање пара је одвојено за инвестиције у тој сфери.
Посебно је трагична прича да је власт издала низ дозвола за изгадње минихидроцентрала које подразумевају да инвеститори добију право да заробе потоке, спроведу их у цеви и на тај начин потпуно униште биолошко станиште великог броја врста, риба, животиња, птица и инсеката које су живеле око тих потока и речица.
Али о свим тим и таквим, ја бих то назвао: злочинима против природе и људи, мало се прича и у интересу нечијег капитала природу немилосрдно уништавамо. А то ће нам се једног дана обити о главе - свима.
Зато би свако од нас, где год може, требало да прича о тим и таквим стварима, стално и поново, да не дозволимо да се тишином покрије злочин у току.
Зато би требало да се заложимо за измене у нашем рибарству - у најскорије време требало би забранити, пре свега, привредни риболов који нико не контролише, где "привредници"
немилосрдно уништавају рибљи фонд. Требало би ограничити рекреативни риболов - ограничити сезону, ограничити количине, утврдити доње границе дужине риба - не сме се пецати риба која се није бар једном измрестила. Треба се залагати за увођење система "Упецај и пусти"...
Има много тога што би требало и што би могло. Али држава мора да обезбеди систем надзора, контроле и кажњавања преступника. Строго и скупо. Само тако, кроз више година приметили бисмо промене на боље. Од нас зависи...