Nautika opšta... > Galerija - Gallery

Данас на Дунаву

(1/11) > >>

LSI:
Ко је данас био на Дунаву?

Да ли се то само мени учинило да би тако могао да изгледа и последњи дан у животу?
Некако ми се чини, кад душа крене на свој пут без краја у времену и простору, требало би да понесе овакве призоре као успомене на један кратак тренутак који је обележио живот.

MiletaStamat:
I sama pomisao na reku oko srca stvara mi milinu, ništa ne može da zameni tu prelepu širinu, slobodu, tišinu što remete samo krici galebova i poneki ribar radujući se svom ulovu. Ko nije plovio, sekao talase svojom ili barkom svog priatelja taj ne zna šta je propustio.

LSI:
Чудо једно шта све човеку прође кроз главу док тако седи и гледа то невероватно плаветнило...
Мени је данас, док сам слушао крике галебова и пљускање воде, ово прошло кроз главу:

Тако бих волео
да једном испловимо заједно.
Сами, нас двоје.
И Дунав или Тиса.
Да заборавимо на све…
Поставио бих ти платформу,
ставио јастуке,
да  можеш да се испружиш и уживаш.
Да се загрлимо и ћутимо…
Само таласи и птице би се чули.
И ми како дишемо…

Милета, може ли се од овога направити нека песма?
Хајде, скуцкај нешто лепо... (Само да се разумемо, Милета, нисам мислио на тебе!)

DuleN:
Ti pises o svojoj zeni a Mileta da ti pesmu sastavi ???

LSI:
Дуле, ти појма немаш о поезији (да ми не замериш на искрености)!
Па где човек може својој жени такве песме да саставља?
А можда и може?!

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana