Да не отварам нову тему, само ћемо је ажурирати причом о догађају од данас.
У марини Карабурма, још из времена прославе Дана младости, последњег викенда маја, организује се кување рибље чорбе и избор најбоље екипе.
Свима је познато да се чорба кува споро и дуго, па да наш увек гладни народ не би свиснуо од муке, распаљен је роштиљ да се припреми мезе.
Мајстор је од раније познат, нећу га именовати, препознаћете га на слици.
А да је мезе било богато и разноврсно побринули су се и остали чланови екипе.
Ту су наравно биле и Сања и Дана као главни супервизори (не знам зашто сам помислио, гледајући њих две, да нам недостаје само Милка Цанић, покој јој души).
А кад се наш најслађи друг, ако је вероватн натпису са његове кецеље, мало уморио од неколико сати проведених уз роштиљ, у помоћ је прискочио још један љубитељ реке и збивања на обали коме не мањка искуство у тој области.
Ако нисте знали до сада, ево да вам опишем и тај наутичарски сендвич у ком смо уживали данас:
- ред ћевапчића
- ред крменадли
- ред хамбуршке сланине
- ред роштиљских кобасица (нису љуте)
- ред ролованих ћевапчића
- ред сирових кобасица (е, те су биле љуте)
Све то, у комбинацији с питом с вишњама, ванилицама... ма било је ту још свега, само ја нисам ни све сликао ни све упамтио, добро заливено хладним, леденим пивом, киселом водом, а бога ми, и чивасом на огромним коцкама леда, уз ред приче о последњим дешавањима на води, уз обавезно оговарање неких наших пријатеља који, наравно, нису били присутни, па онда уз приче о плановима за наредне викенде... није ни чудо што је време брзо прошло.
Кад сад прочитам све ово што сам написао, и не чудим се што не знам која екипа је скувала најбољу рибљу чорбу. Мораћу отићи и следеће године - обећавам, бићу пажљивији на часу, неће ми победничка чорба промаћи.
