Читајући шта пише у Стратегији развоја водног саобраћаја Републике Србије од 2015. до 2025. године, можете видети да уопште није планирана изградња луке на простору Бељарице.
Стратегијом је предвиђено проширење и опремање постојећих лука.
Кад се ради о поменутој луци у Панчеву, занимљиво је да је та лука била друга по оствареном укупном промету, одмах после луке у Смедереву.
Ево неких занимљивих подтака:
Од укупног промета у земљи од 8.112.311 тона,
у луци Београд је промет био 896.692 тоне,
у луци Смедерево 2.782.654 тоне,
а у луци Панчево 1.224.066 тона.
Оно што се мени не допада у тој Стратегији, усвојени су планови на бази података из 2010. године!
Зашто ово наглашавам?
Стратегија је усвојена 2014. године. Дакле, подаци су били стари 4 године у тренутку разматрања. Колико су ти подаци поуздана основа за било какво планирање?
Али да се вратим на Бељарицу, мислим да треба подржати иницијативе за доношење одлуке да се тај простор прогласи заштићеним.
Имајући у виду милијарде евра које је ЕУ припремила за реализације планова везаних за транспорт роба и људи, од којих је веома велика сума намењена Србији (веровали или не, то није везано за чланство Србије), могло би се рећи да ће у будућности неко лепше сунце обасјавати наше реке и канале.
А дотле, ми треба да видимо шта ћемо са нама, таквим какви смо? Како да се научимо да чувамо реке, обале и приобаље, да не бацамо смеће где стигнемо, да не таманимо рибу свим и свачим, посебно не у време мреста и на мрестилиштима...
Ух, мислим да ни ЕУ нема довољно пара за нас овакве какви смо...