Добро, добро, Љубо.
Теши ме само што знам да су сви велики песници за живота били несхваћени и непризнати и да су служили за спрдњу савременицима.
Али једног дана, кад моја збирка буде објављена постхумно, биће вам свима жао што је нисам за живота објавио па да сте добили по примерак с посветом аутора.
Тад ћете схватити шта сте изгубили...
А ја ћу све то гледати однекуд, из висине, из даљине...
И само да исправим Душка - немам ја никакве терапије (не кажем, можда би и требало да пођем на неку?) али ја и по дану могу све што је потребно, не треба ми ноћ.
Ноћ је за неке друге. Зна се ко ноћу ради!