Видим у оној теми о чамцу, ви намонтирасте она врата. Па, нека је са срећом, дуго се она отварала и затварала на задовољство свих!
И док сте се ви проводили, радећи лепе ствари, ми смо се у чарди баш помучили.
Нарочито неки који су дошли мало раније.
Дошли раније па огладнели. Наравно, поручили људи рибљу чорбу, а она, сервирана у великој чинији - једна чинија за две особе, а у њој чорбе и рибе за четворо.
И после тога, стигли и репови, тј. гулаш од јунећих и говеђих (неке су коске биле тако дебеле да ми се чинило да је то било од мало старијег јунета).
Могу да кажем да је гулаш био веома укусан. А и лепо се сложио с хладним "Лавом" (обично пијем "Јелен" пиво али овог пута сам правио друштво брату - што кажу људи: "За добру свињу нема рђавих помија").
Нисам бројао, али рекао бих да нас је било око 25 на ручку.
Чекајући гулаш, свашта се причало, а кад је гулаш послужен - тајац!
Једног тренутка сам морао да викнем: "Људи, дишите мало!"
Бацили се на гулаш, па нит зборе, нит роморе.
Жао ми је што нисам направио ни један снимак али, верујте, било је лепо и пријатно у топлој просторији наше чарде у марини. Снимио је Марко неколико снимака али...
Хајде да то кажем овако: Марко је бољи као кафеџија него као фотограф (извини, Марко, али морам да кажем). Сликао је људе с леђа, па се не види ко је. Сликао је с мале висине, па се не види шта је на столу...
Не може то тако, друже Марко!
Него, ти, друже Марко, да се спремиш, па на поправни следећег викенда.
А напољу, било је живо као у кошници. Данас је неколико чамаца разних величина извађено из воде. Морам да кажем да ми је драго због тога. Људи су изгледа ипак схватили да је зима на прагу и да је боље на време чамац ставити на сигурно до пролећа. Ипак, у води, уз понтоне, има их још доста. То су углавном чамци који се још увек користе, јер има људи који још увек користе сваку прилику да исплове, неки ради задовољства због саме половидбе, а неки ради одласка на пецање.
