Kobilica, zapravo peraja je uvek iza jarbola zato što se teži što bolje uskladiti težiste jedrilja sa težistem peraje ili kobilice. U tim težištima deluju sile koje čine spreg koji zakreće jedrilicu u odnosu na vetar. Kako se menjaju jedra, njihov otklon i geometrija, tako se menja i težište jedrilja a time i taj spreg sila tako da se jedrilica ne ponaša jednako u svim uslovima (uglovima i jačinama) vetra. Svakoj jedrilici pri jedrenju teži se izbalansirati ta težišta da bi se ona kretala u zadatom kursu, bez korekcije kormilom tj. sa minimalnim otporom.
Zbog pomerljivosti težišta jedrilja nemoguće je jednoznačno definisati rastojanje izmedju jarbola i peraje-kobilice. U anglo-saksonskoj literaturi se to rastojanje naziva LEAD i izražava se u procentima dužine vodene linije. Prava je umetnost optimalno ga definisati pri projektovanju jedrilice. Postoje neki iskustveni optimumi za različite kombinacije (pun profil riga-duga kobilica, frakcionalni rig-duga kobilica, pun profil riga-kratka kobilica i frakcionalni rig-kratka kobilica), od kojih se polazi, a optimiziranje se vrši u odnosu na prosečne uslove u kojima će jedrilica da jedri. Zato ne postoji unuverzalno dobra jedrilica, a težnja da se to postigne se vidi na regatnim jedrilicama gde je moguće podužno podešavanje riga i nagiba jarbola a u novije vreme i podužno podešavanje balastne peraje.
