Чудо једно су те пријатељице наших жена.
И ми кад се запричамо с њима, не приметимо како време пролети.
А кад ове наше почну нешто, чини се да причи нема краја...
Зато, манимо се ми њих, држимо се ми наших лађа и лађица, мазимо их и пазимо, потрошимо на њих све оне паре које, из ината, нећемо да потрошимо на жене и уживајмо у њима "за све паре".