Autor Tema: Да се мало замислимо  (Pročitano 25544 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže LSI

  • Drekavac sa Srednjih voda
  • ********
  • Poruke: 7037
  • Pol: Muškarac
    • LSI
  • Brod tip: AQ 575
  • Marina: Nautički klub "Stari Slankamen"
  • Veličina: 5,75 m
Да се мало замислимо
« poslato: 14, 09, 2017, 22:32:54 posle podne »
Тражећи нешто на интернету, наиђем на овај видео клип:



Не говори непосредно о наутици, већ о природи и - нама, а то, на крају крајева, ипак има везе и са наутиком.
Траје око девет минута - неком много, неком тренутак... Препоручујем да их пронађете у свом животу. Погледајте, па се мало замислите...

Van mreže MiletaStamat

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1825
  • Pol: Muškarac
  • www.mojaladja.com
  • Brod tip: Cranchi Holiday
  • Marina: Nautički klub Zemun-Stari Šlep- Zemun
  • Veličina: 6 metara
Odg: Да се мало замислимо
« Odgovor #1 poslato: 14, 09, 2017, 23:44:29 posle podne »
Lazo ne znam da li se stvarno neko zamisli. Sudeći po našem okruženju izgleda, nažalost malo ko. Ja prosto ne mogu da verujem niti da shvatim da smo tako, da kažem ludi, da uništavamo sve oko nas. Smeće bacamo gde stignemo, kao da se nikada nećemo vratiti na isto mesto i videti to smeće koje smo mi bacili. Drugi nam krivi za mnoge naše probleme a ne shvatamo da smo sami krivi.
Toliko se nerviram oko svega toga da sam neki dan zasukao rukave i sam probao da malo dovedem u red jedan deo prostora u blizini Radeckog, pošto ni tamo niko ništa ne radi u korist ekologije, preskaču smeće ali da neko spusti ruku i pokupi ili da oni koji bacaju promene navike. Ne, lakše okrenuti glavu kao da nas se to ne tiče, a i te kako nas se tiče.
Čak sam iza sebe iz prkosa ostavio obaveštenje, ali izgleda da smo i kod pismenosti nepismeni.

Van mreže LSI

  • Drekavac sa Srednjih voda
  • ********
  • Poruke: 7037
  • Pol: Muškarac
    • LSI
  • Brod tip: AQ 575
  • Marina: Nautički klub "Stari Slankamen"
  • Veličina: 5,75 m
Odg: Да се мало замислимо
« Odgovor #2 poslato: 15, 09, 2017, 08:07:33 pre podne »
Милета, ономад у једној поруци везаној за неке записе из историје цитирао сам део једне реченице о нама Србима:

 "и камџијама морали да их терају да обрађују земљу и учествују у радовима на мелиорацији и исушивању мочвара".

Све више ми се чини - ништа без камџије!

Гледам само како сви кукамо због пластичних флаша и кеса. Ево, кренула нова кампања на ТВ (мислим да то овај "брат" Карић нешто сад покренуо) како не треба користити пластичне кесе, већ да уместо њих треба користити еколошке! Али не каже које су то еколошке и по чему су еколошке. Не каже ни ко плаћа ту кампању, ни ко ће од ње зарадити.

А "јадне флаше и кесе", ето, проваљене су и неће се више својом вољом ширити по целој земљи. Као да то кесе и флаше саме раде.

И уместо да се воде кампање против људи који их бацају, да се воде кампање којима би се износили примери оних који, као што си ти урадио, чине нешто да смећа буде мање, уместо да новац улажу у боље опремање комуналних служби, да канти и контејнера буде много више, да се редовније празне, перу и одржавају; уместо што комунални полицајци утерују паре "Бус-плусу" да пишу пријаве и казне против сваког ко на улици баци празну кутију од цигарета...

Боље да станем. Јутро је... дуг је дан пред нама...

Van mreže MiletaStamat

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1825
  • Pol: Muškarac
  • www.mojaladja.com
  • Brod tip: Cranchi Holiday
  • Marina: Nautički klub Zemun-Stari Šlep- Zemun
  • Veličina: 6 metara
Odg: Да се мало замислимо
« Odgovor #3 poslato: 15, 09, 2017, 08:28:36 pre podne »
Možda ja nemam pojma, verovatno u nekim svojim radnjama grešim, sa nekim rečima ne kažem ništa. Znam samo jedno. Licemerno je samo kukati, kritikovati a sam ne uraditi ništa da bude bolje. ubiće nas ona uzrečica. - Baš me briga kad baca Pera bacam i ja, Dok god ne kažemo - ako Pera vidi da ja ne bacam možda neće ni on, i da to postane lančana reakcija, nema nam spasa. Pa i oko ih kesa. Mislim da je najbolja kampanaja- perseci i zabraniti njihovu proizvodnju. Bilo bi malo galame i negodovanja, ali ja se sećam da su ekološke kese bile u mom detinjstvu- one papirne sive , šta im je falilo pa smo ih promenili. Kao napredujemo a u stvari nazadujemo. Isto kao sa cigaretama, svuda obaveštenja o štetnosti pušenja i kampanje da se ostave cigarete. Pa zatvorite fabrike tog otrova, i rešićete problem. Ali to je već neka viša ekonomija.

Van mreže Drivee

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1293
  • www.mojaladja.com
Odg: Да се мало замислимо
« Odgovor #4 poslato: 15, 09, 2017, 08:50:45 pre podne »
. Isto kao sa cigaretama, svuda obaveštenja o štetnosti pušenja i kampanje da se ostave cigarete. Pa zatvorite fabrike tog otrova, i rešićete problem. Ali to je već neka viša ekonomija.

Eeeeeeee e pa nece moci. Od toga drzava zivi. Akciza na cigarete je oko 100%, ja pusim 2 kutije dnevno, to je 2x240. Sto znaci, svaki dan platim porez od 240 dianra a na godisnjem nivou 90000 dinara!!!  I opet nemaju pare, krpimo.. da ne idem u off... Treba cuvati prirodu!!!

Van mreže broker975fx

  • Drekavac sa Srednjih voda
  • ********
  • Poruke: 3011
  • Pol: Muškarac
    • DAVID VELIKI
    • www.airbnb.com
  • Brod tip: Mali rečni remorker
  • Marina: Gabbiano Yachting Club, Zemun
  • Veličina: 13m
Odg: Да се мало замислимо
« Odgovor #5 poslato: 15, 09, 2017, 09:41:15 pre podne »
. Isto kao sa cigaretama, svuda obaveštenja o štetnosti pušenja i kampanje da se ostave cigarete. Pa zatvorite fabrike tog otrova, i rešićete problem. Ali to je već neka viša ekonomija.

Eeeeeeee e pa nece moci. Od toga drzava zivi. Akciza na cigarete je oko 100%, ja pusim 2 kutije dnevno, to je 2x240. Sto znaci, svaki dan platim porez od 240 dianra a na godisnjem nivou 90000 dinara!!!  I opet nemaju pare, krpimo.. da ne idem u off... Treba cuvati prirodu!!!


Au da ne idem u off ali ti popusis godisnje jednu solidnu yamahu 9.9 a o dvotaknima i da ne pricam:)

Ipak te razumem

Van mreže LSI

  • Drekavac sa Srednjih voda
  • ********
  • Poruke: 7037
  • Pol: Muškarac
    • LSI
  • Brod tip: AQ 575
  • Marina: Nautički klub "Stari Slankamen"
  • Veličina: 5,75 m
Odg: Да се мало замислимо
« Odgovor #6 poslato: 15, 09, 2017, 09:44:32 pre podne »
...
Mislim da je najbolja kampanaja- perseci i zabraniti njihovu proizvodnju. Bilo bi malo galame i negodovanja, ali ja se sećam da su ekološke kese bile u mom detinjstvu- one papirne sive , šta im je falilo pa smo ih promenili. Kao napredujemo a u stvari nazadujemo. Isto kao sa cigaretama, svuda obaveštenja o štetnosti pušenja i kampanje da se ostave cigarete. Pa zatvorite fabrike tog otrova, i rešićete problem. Ali to je već neka viša ekonomija.

Милета, истакао сам неке делове у оном што си написао. Хоћу да кажем кратко: то што си написао велика је грешка!

Велика је грешка због твог непознавања суштине проблема. Нажалост, ти ниси усамљен у томе и то је само последица необавештености. А у друштву се не ради скоро ништа да би се извршило образовање грађана, јер кад бисмо знали више и понашали би се другачије.

Дозволио сам себи да ово напишем зато што мислим да о тој области знам много више од просечног грађанина. Пре неколико година активно сам учествовао у доношењу прописа којима је требало допринети да загађење пластичним кесама буде мање.

Дакле, да будемо јасни - не спорим да пластичне кесе загађују околину. На дуги рок - десетине и стотине година су у питању.

Проблем није у кесама - оне су веома корисне.

Кесе се не праве од природних сировина непосредном конверзијом већ се полимери производе од оног што остаје при екстракцији нафте, дакле од отпада, а то је први корак рециклаже. То сматрам првим корисним ефектом производње кеса.

Кесе, ове које највише загађују околину, тзв. "трегерице", ове које у продавницама добијамо бесплатно, изузетно су корисне из практичних разлога: танке су, нису отровне, могуће је паковати храну у њих, не морате их носити са собом ако негде кренете, јер ћете их добити у радњи; на њима се може вршити штампа па су сјајно средство за рекламу...

Кесе које добијемо у продавници, служе да донесемо кући оно што смо купили, а затим, готово по правилу, у њих пакујемо отпатке од хране и друго смеће које се ствара у домаћинству и које у њима односимо до контејнера. Дакле, кесе се употребе најмање још једном, тако да није тачно да су кесе производи за једнократну употребу. При том, кесе од дебљих фолија могу се искористити и више пута за различите намене.

Кесе, ове које се код нас користе, могу се учинити биоразградивим, додатком одређених адитива и на тај начин оне се разграђују као што се у природи разграђују папир, дрво, трава, други органски материјали. Од дозирања и квалитета адитива зависи да ли ће се кеса разградити за 3 месеца или 3 до 5 година, како је нашим прописима предвиђено (напомињем, за разградњу дрвета потребно је у природи до десет година!).

Од почетка производње пластичне кесе, па до њеног одлагања на депонију и разградње, утроши се 173 пута мање енергије него што се утроши за производњу и разгадњу платнетне кесе, при том, статистика показује да се једна платнена кеса не употреби више од 51 пута. Дакле, платнене кесе су скоро двапут штетније од пластичних.

Поменуо си папирне кесе - једна студија је показала да количина енергије потребна за производњу папирне кесе чак 4 пута већа од количине потребне за производњу пластичне. При том, папирне се производе од дрвета, сечом шума, што значи да се уништава један од најважнијих природних ресурса.

Производња папирник кеса емитује 70% више загађења ваздуха и 50 пута више загађења воде него што је случај при производњи пластичних кеса.

Папирна кеса, ако се нађе у депонији, затрпана смећем, тако да до ње не стиже ваздух, неће се разградити десетинама година.

За рециклажу пластичних кеса потребно је 98% енергије  мање него за рециклажу исте количине папирних.

На жалост, рециклује се само 1-3% пластичних и 10-15% папирних кеса.

На депонијама, пластичне кесе заузимају далеко мање простора него папирне, па су и трошкови манипулације пластичним кесама много нижи од трошкова манипулације папирним отпадом.

Емисија гасова стаклене баште далеко је мања из пластичних кеса и утрошак воде за њихову производњу је неупоредиво мањи.

Једна студија из Аустралије показала је да је штетни утицај пластичних кеса на околину 4,1 пута мањи од утицаја платнених, а више од 500 пута мањи од утицаја папирних кеса.

Милета, за све ово поседујем валидне доказе, студије еминентних светских лабораторија и агенција, али то је нешто што мало ко зна.

А они који знају, имају своје интересе да воде кампање против пластичних кеса.

Да закључим, пластичне кесе и други предмети од пластике нису непријатељи човечанства али с њима се не поступа како треба.

Додатком оксо-биоразградивих адитива, додатком ензима и на друге начине, пластика се може учинити биоразградивом и на тај начин сасвим пријатељским материјалом према природној средини.

Проблем је у поступању и немару људи који пластику бацају и не брину о њој.



« Poslednja izmena: 22, 04, 2018, 19:46:18 posle podne LSI »

Van mreže marke

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1147
  • Pol: Muškarac
Odg: Да се мало замислимо
« Odgovor #7 poslato: 15, 09, 2017, 10:09:56 pre podne »
Bravo LSI sve to je tacno.

kako god moramo da kese donesemo posle upotrebe do kontejnera a ne da ih bacamo u vatru ili okacimo punu djubreta na granu u prirodi.

Ako smo mogli pune kese hrane i pica da odnesemo u prirodu kako moze da bude tesko da ih prazne vracamo.

Molim sve koji borave u prirodi da ne bacaju plasticne boce, staklene boce i jos konzerve u zar posle rostiljanja.

Staklo puca od temperature konzerve zardjaju a istopljena plastika sve to poveze u opasnu nagaznu minu.

Jos ako je izletnik "savestan" pokrije to sa malo peska tako da se ne vidi I lepo se provede ko bos nagazi na sve to.

Takodje pecarosi kad god odu na obalu seku nove drzace za stapove od drveta a posle te raklje ostave zabodene u pesak.

Ako voda nadodje i pokrije ih a vi utrcite u vodu sacekaju vas zasiljene raklje u vodi.

Takodje ne razumem porodice koje na Beloj Steni ostave gomilu djubreta ukljucujuci i kore od lubenice u subotu a u nedelju se opet tu provode u djubretu i roju muva i to im ne smeta.  kuku
 
« Poslednja izmena: 15, 09, 2017, 11:13:52 pre podne marke »
Marke

Van mreže DuleN

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1555
  • www.mojaladja.com
    • AluNautika
  • Brod tip: AluNautika
  • Marina: Stari Slankamen
  • Veličina: 6.3 m
Odg: Да се мало замислимо
« Odgovor #8 poslato: 15, 09, 2017, 10:10:10 pre podne »
Godinama sam kampovao u prirodi i uvek mi je prvi dan bio dan za ciscenje tudjeg djubreta, a tek onda postavljanje satora i ostalo... Ljudi su cudo...
Misljenja sam da se taj problem moze resiti iskljucivo visokim kaznama.
Kao argument za to navodim ponasanje turskih drzavljana na putu od zapada prema Turskoj. Oni u Nemackoj na parkingu nece baciti ni pikavac, jer za to sledi kaznjavanje i to debelo, ali zato u Srbiji i Bugarskoj otavljaju iza sebe tone otpada. Muka mi je kad posle njih svratim ne neku benzinsku pumpu ili parking...

Van mreže marke

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1147
  • Pol: Muškarac
Odg: Да се мало замислимо
« Odgovor #9 poslato: 15, 09, 2017, 11:27:33 pre podne »
Kad pricamo o nesvesnim i nevaspitanim ljudima ima tu vise nivoa.

Od njih su mi najdrazi oni koji samo bace na ulicu ili zemlju sve sto im vise nije od koristi.
To djubretari lako pokupe.
Postoje opasniji koji u gradu ne bace ambalazu na ulicu da djubretari mogu da je uklone vec je zavlace izmedju zida i oluka, pune tudje podrume kroz odskrinute prozore, uguravaju je u stubice za sprecavanje parkiranja ili izmedju oka na mreznim ogradama i jos na hiljadu mesta u nekom svom ludilu da je to onda u redu.

Naravno da ni djubretari ni bilo ko drugi nece da izvlaci usadjeno djubre sa takvih mesta pa ono tu stoji zauvek kraseci ionako dobro ocuvane fasade isarane idiotlucima.

U prirodi ako nadju bilo sta suplje poput panja ili rupe u stenju, njih pune svim mogucim djubretom.  Ako nemaju pri ruci tako nesto onda je prakticno djubre bacati u zbunje (ne vidi se).
Da ne pricam kako je zgodno zafrljaciti djubre u vodu jer brzo voda odnese van vidokruga i gle nema djubreta.



   
Marke

Van mreže MiletaStamat

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1825
  • Pol: Muškarac
  • www.mojaladja.com
  • Brod tip: Cranchi Holiday
  • Marina: Nautički klub Zemun-Stari Šlep- Zemun
  • Veličina: 6 metara
Odg: Да се мало замислимо
« Odgovor #10 poslato: 15, 09, 2017, 21:01:05 posle podne »
Sve se svodi na to da mi dodje da vičem za ljudima- aman da li ste normalni ne bacajte smeće svuda oko sebe, samo u tom slučaju bi kod nas mene proglasili ludim što se dernjam okolo.

Van mreže LSI

  • Drekavac sa Srednjih voda
  • ********
  • Poruke: 7037
  • Pol: Muškarac
    • LSI
  • Brod tip: AQ 575
  • Marina: Nautički klub "Stari Slankamen"
  • Veličina: 5,75 m
Odg: Да се мало замислимо
« Odgovor #11 poslato: 15, 09, 2017, 21:52:20 posle podne »
Тешко ми је да се суздржим да не напишем још много на ову тему, а знам да их има који мисле да и иначе пишем много.
Ипак, написаћу само још пар ствари.

Поред кеса, огроман проблем у природи представљају одбачене флаше од ПЕТа. Видели смо код нас загушења на бранама на акумулацијама хидроцентрала. У свету је тај проблем и већи. Позната је прича о "оству" које плута негде по Атлантику чија се величина мери квадратним километрима. Ово је резултат неадекватне рециклаже. Јер док се пластичне кесе могу без неког већег проблема рециклирати непосредно после производње (чак и ако се производе уз додатак за оксо-био разградњу), велик је проблем рециклирати их после употребе - често буду запрљане садржајем који је био у њима (маст, уље...) и веома је тешко организовати селекцију, готово немогуће.

Код боца је то битно другачије. ПЕТ амбалажа се много лакше раздваја од другог отпада и много лакше се да опрати и рециклирати. Значи, ствар је у организацији.

Међутим, док се у читавом свету говори о загађењу животне средине пластичним кесама и ПЕТ амбалажом, дотле се тек пробија истина о микроскопски ситној пластици која се налази у свим океанима, а откривена је недавно у великим количинама чак и у води на Антарктику. Веровали или не, те микро пластичне честице потичу из зубних паста, из производа за тзв. пилинг коже (чишћење) и низа других производа који се свакодневно користе широм света а који у себи имају дисперговане микроскопске честице пластике које имају улогу абразива.

И таман су људи почели да смишљају технике за прикупљање ПЕТ амбалаже у океанима и морима, таман су изведена испитивања прототипова посебно конструисаних бродова који сакупљају пластику и транспортују је до тзв. "крава" или "слонова" како називају те бродове који су конструисани тако да се на њима врши третирање и рециклажа сакупљених боца. Пројекат чије детаље сам видео, има један брод за рециклажу и требало би да га снабдева 12 сакупљача да би радио пуним капацитетом. Бројке којима се исказју капацитети прераде су такве да се од њих заврти у глави. Али ако тај пројекат заживи, биће потребно много таквих система и радиће годинама док не очисете океане и мора.

За сада, питање микропластике, за разлику од боца, је потпуно ново. Људи су тек постали свесни тог проблема и траже се решења.

Дакле, чињеница је да пластика одбачена у природу јесте велики проблем али статистике показују да пластичне кесе чине нешто око 1% укупне количине отпада који се генерише у свету. Нажалост, кесе су ту око нас, на улицама, у парковима, по гранама жбуња и дрвећа, уз обале река и у самим рекама и језерима.

Али то је само зато што смо ми такви, бацамо их, не размишљајући о томе шта радимо.

А онда се то злоупотреби да би се остварила материјална зарада производњом неких других амбалажних материјала...

Е, овде ћу стати, јер ако наставим, стићи ћу до Европске комисије, до Белрусконија и његове фабрике за производњу компостабилне пластике, стићи ћу до неких представника наше власти који се залажу за прописе којима ће се обавезати произвођачи и трговци да код нас испоручују компостабилне кесе, а при том не кажу људима да се оне не могу рециклирати, да се не могу у приороди разградити, не кажу да најмање исплативо постројење за уништавање компостабилне пластике кошта више од милион и по евра а да ми у Србији немамо ни једно...

У неколио прилика успео сам да на званичим скуповима, у присуству представника наших надлежних институција, дискредитујем те који се залажу за компостабилну амбалажу али они су неуморни. А политика која се води је таква да на ТВ можемо видети рекламе којима неко позива људе да не користе кесе, али ја, на пример, нисам могао да добијем термин на нашој ТВ јер уредница програма који се бави заштитом животне средине месецима не може да добије камеру за снимање прилога.

У таквој ситуацији шта ми остаје? Да одем у мој Сланкамен, да се провозам чамцем, да пазим да за собом не остављам смеће и да се надам да ће доћи неко боље време за све нас.
« Poslednja izmena: 07, 10, 2017, 06:45:55 pre podne LSI »

Van mreže tangabravo

  • Rečni Drekavac
  • ****
  • Poruke: 361
  • www.mojaladja.com
    • tangacharlie
  • Brod tip: mikrotoner-sailfish
  • Marina: ispod prozora
  • Veličina: 18 stopa
Odg: Да се мало замислимо
« Odgovor #12 poslato: 15, 09, 2017, 22:29:04 posle podne »
Dakle ,dokle god jekod nas sramota prijaviti nekoga ko radi nešto što ne sme i dokle god za svaku grešku i greščicu ne bude zavlačenja u džep , biće ovako kako vceć jeste. A što se tiče ekološke ambalaže može jedino kao nekada od platna - ceger- ili pletene korpe pa to sve traje oho ho a ne praviti hartijane kese i naravno seći drveće - pa kome još treba drveće kada je sa betonom lepše - , ili kao što su pre par zima naše vrle vođe kuražile narod da se greje što više na drva da ne bi koristio struju jerbo struju možemo da prodamo a drva jok

Van mreže Mornar u kanalu

  • DrinskoSavski Brčkaroš
  • ****
  • Poruke: 260
  • www.mojaladja.com
    • Микротонер
  • Brod tip: Бродотехника
  • Veličina: 5,5x2,5
Odg: Да се мало замислимо
« Odgovor #13 poslato: 16, 09, 2017, 08:03:28 pre podne »
Да би у једној држави , региону или месту било чисто и сређено треба издвојити неки новац за то . Пошто овде већина грађана Србије преживљава некако од примања која више нису плата него на висини социјалне помоћи у неким земљама чистоћа нам је задња "рупа на свирали " . Елем да би неког казнио за учињени прекршај рецимо бацања смећа тај треба да има новац то да плати јер ће у противном да му судски извршитељ попише нешто од имовине или ће у крајњем случају у затвор . Пошто већина овде нема неке имовине која би "пидмирила " те казне које не би могле да буду мале због примера осталима значи остаје затвор у којима ионако не могу да изађу на крај и са овима који су лишени слободе . Сви знамо да је најпрљавије  у слабо развијеним и сиромашним државама па ето и ми смо у тим друштву јер смо на истом нивоу .

Van mreže LSI

  • Drekavac sa Srednjih voda
  • ********
  • Poruke: 7037
  • Pol: Muškarac
    • LSI
  • Brod tip: AQ 575
  • Marina: Nautički klub "Stari Slankamen"
  • Veličina: 5,75 m
Odg: Да се мало замислимо
« Odgovor #14 poslato: 16, 09, 2017, 09:30:27 pre podne »
Да би у једној држави , региону или месту било чисто и сређено треба издвојити неки новац за то . Пошто овде већина грађана Србије преживљава некако од примања која више нису плата него на висини социјалне помоћи у неким земљама чистоћа нам је задња "рупа на свирали " . Елем да би неког казнио за учињени прекршај рецимо бацања смећа тај треба да има новац то да плати јер ће у противном да му судски извршитељ попише нешто од имовине или ће у крајњем случају у затвор . Пошто већина овде нема неке имовине која би "пидмирила " те казне које не би могле да буду мале због примера осталима значи остаје затвор у којима ионако не могу да изађу на крај и са овима који су лишени слободе . Сви знамо да је најпрљавије  у слабо развијеним и сиромашним државама па ето и ми смо у тим друштву јер смо на истом нивоу .

С већим делом ове поруке не могу да се сложим зато нећу издвајати делове.
Смисао казне и није да буде таква да би је неко могао платити. Казна треба да буде баш то - казна! Да неком покаже да је учинио нешто што није требало, а да другог одврати да не учини то исто. Казна је васпитно-поправна мера. И што је тежа, убедљивија је. И све док неко себи може да каже: "Нема везе, могу ја то да платим", казна није добро одмерена и служи за давање привида да се нешто ради, а у суштини - служи за попуњавање буџета.

Па шта ако неком треба узети кућу или стан, ако је то прописана казна - нека власник размисли да ли ће прекршити закон!


Слажем се да је потребно више пара за те комуналне послове, да буде више контејнера, да се редовно празне и перу... Да, за то треба више пара. Али паре су у буџету и постоји неко ко расподељује колико ће се потрошити за неке намере.

Е, ту имамо проблем! Ко то одређује и с каквим намерама? Та анализа би нас одвела до наших вајних политичара, а ја о томе - нећу. То би нас онда одвело и до питања зашто се издваја толико мало пара за културу и образовање, за здравство...?

Знам само да сам много пута кесу са отпацима, скупљеним на месту где сам у шуми или на реци провео неколико сати, ставио у ауто и возио до Београда јер тамо где сам био није постојало место за одлагање.

То што имамо јадне зараде и што спадамо у сиромашне земље, није оправдање за то што кроз прозор избацујемо смеће, није оправдање што кесе са смећем бацамо у жбуње или у воду. Нема оправдања за такво понашање. То је само некултура.