Писали смо о пластичним кесама пре пола године, а ево, захуктава се нова кампања против њих.
Видим пре неколико минута, г.Триван, наш уважени министар за заштиту животне средине, изјављује како би он радо забранио пластичне кесе и како имамо среће што и у ЕУ постоје директиве које нам омогућавају да и сами доносимо прописе у том правцу.
А видим, у Делезеу и Лили продавницама почели да продају, а Макси најављује почетак продаје кеса. Изгледа да је то резултат вишемесечних разговора уваженог министра с представницима трговинских ланаца.
Шта да вам кажем...
У нашој земљи министарство за заштиту животне средине има третман Нушићевог "општинског детета".
После доласка на власт 2012. прве одлуке нове владе биле су гашење Зеленог фонда и укидање Агенције за хемикалије, а онда су послове заштите животне средине радила министарства грађевине, економског развоја, или већ како су се звали, па министарство пољопривреде, и сад, од недавно, поново имамо министарство за заштиту животне средине и добили смо фонд који се више не зове "Зелени" (ваљда је поцрвенео од стида) и са њим и новог министра.
Изгледа да уважени министар није имао времена да се мало боље обавести о овој проблематици, па ми дозволите да му у неколико реченица помогнем да сазна неке ствари које су значајне за његов посао.
Већ сам раније писао да су пластичне кесе много мање штетне од папирних.
Том приликом нисам писао о томе да је мерен и утицај платнених кеса на животну средину и да је направљено поређење с утицајем који имају пластичне кесе.
Најкраће речено, ево шта су студије показале.
Да би се утицај једне памучне кесе која може да понесе колико и једна пластична кеса, изједначио с утицајем пластичне, потребно је ту памучну кесу употребити 131 пут.
Уколко се пластична кеса употреби само још једном (нпр. да из куће до контејнера изнесете смеће), онда памучну кесу треба употребити 173 пута.
Ако пластичну кесу употребите три пута, памучну би требало употребити 393 пута!
Статистике су показале да се платнене кесе употребе у просеку највише 51 пута.
Ове студије су у обзир узимале све - од засејавања памучних поља, употребу пестицида који доспевају у водотокове, па повећавају еутрофикацију - то је оно кад се развијају алге па у води понестане кисеоника и дође до помора, па све до уништавања платнених кеса. Производња једне памучне кесе изазива 18 пута већу еутрофиакцију од производње пластичне.
И тако, да не дужим, било би боље да уважени министар не размишља о забрани употребе кеса и да се не заклања иза директива ЕУ, јер чак ни у последњој, усвојеној у фебруару ове године, производња кеса није забрањена. Директива налаже земљама чланицама да донесу мере за смањење употребе пластичних кеса али не наређује забрану.
Уместо оваквих изјава, било би боље кад би надлежно министарство објаснило грађанству да свака врста амбалаже има неки штетан утицај на животну средину али да је утицај платсичних кеса најмањи од свих осталих. И требало би да тражи начине како смањити њихову употребу (ово наплаћивање ће сигурно довести до смањења употребе али ако доведе до већег коришћења памучних или папирних, штетан утицај на природну средину биће далеко већи - можда ће неко ко увезе папирне кесе од тога имати користи али животна средина сигурно неће!
Пут ка чистиој средини је у томе да се већ у нашим кућама пластичне кесе одвајају од осталог смећа, да се посебно одлажу, да се рециклирају (у Канади се сваке године рецилира 36% свих кеса из продавница - дакле, може се) али да се пре тога употребе бар још неколико пута. А да би могле да се употребе неколико пута, требало би да буду мало јаче, тј. мало дебље. Кесе које су нам до неки дан делили бесплатно на касама, у просеку су између 15 и 20 микрона; у поменутој ЕУ кад кажу танке кесе, мисле на кесе од око 50 микрона, а кесе испод 15 микрона користе се само за завијање меса, поврћа и сличних производа и о њима се у ЕУ уопште не води расправа јер су једино оне оправдане за ту намену.
И треба наставити с коришћењем адитивираних кеса које омогућавају да се пластичне кесе разграде у разумном року, зависно од врсте полимера и врсте и количине додатог адитива. Ове кесе не треба мешати с тзв. "компостабилним" кесама (то су обично кесе сачињене од смеше скроба и полиестра) које се не могу рециклирати и у природи се никад неће разложити спонтано. За њихово уништење потрена су веома скупа фабричка постројења.
Ево, нећу више, надам се да је уваженом министру и оволико довољно да преиспита своје ставове и да искористи свој мандат на добробит свих нас, а не на добробит трговаца који ће сад остваривати извесну зараду (смањење трошка набавке кеса) и добробит увозника папирних или платнених кеса.