...
Mislim da je najbolja kampanaja- perseci i zabraniti njihovu proizvodnju. Bilo bi malo galame i negodovanja, ali ja se sećam da su ekološke kese bile u mom detinjstvu- one papirne sive , šta im je falilo pa smo ih promenili. Kao napredujemo a u stvari nazadujemo. Isto kao sa cigaretama, svuda obaveštenja o štetnosti pušenja i kampanje da se ostave cigarete. Pa zatvorite fabrike tog otrova, i rešićete problem. Ali to je već neka viša ekonomija.
Милета, истакао сам неке делове у оном што си написао. Хоћу да кажем кратко: то што си написао велика је грешка!
Велика је грешка због твог непознавања суштине проблема. Нажалост, ти ниси усамљен у томе и то је само последица необавештености. А у друштву се не ради скоро ништа да би се извршило образовање грађана, јер кад бисмо знали више и понашали би се другачије.
Дозволио сам себи да ово напишем зато што мислим да о тој области знам много више од просечног грађанина. Пре неколико година активно сам учествовао у доношењу прописа којима је требало допринети да загађење пластичним кесама буде мање.
Дакле, да будемо јасни - не спорим да пластичне кесе загађују околину. На дуги рок - десетине и стотине година су у питању.
Проблем није у кесама - оне су веома корисне.
Кесе се не праве од природних сировина непосредном конверзијом већ се полимери производе од оног што остаје при екстракцији нафте, дакле од отпада, а то је први корак рециклаже. То сматрам првим корисним ефектом производње кеса.
Кесе, ове које највише загађују околину, тзв. "трегерице", ове које у продавницама добијамо бесплатно, изузетно су корисне из практичних разлога: танке су, нису отровне, могуће је паковати храну у њих, не морате их носити са собом ако негде кренете, јер ћете их добити у радњи; на њима се може вршити штампа па су сјајно средство за рекламу...
Кесе које добијемо у продавници, служе да донесемо кући оно што смо купили, а затим, готово по правилу, у њих пакујемо отпатке од хране и друго смеће које се ствара у домаћинству и које у њима односимо до контејнера. Дакле, кесе се употребе најмање још једном, тако да није тачно да су кесе производи за једнократну употребу. При том, кесе од дебљих фолија могу се искористити и више пута за различите намене.
Кесе, ове које се код нас користе, могу се учинити биоразградивим, додатком одређених адитива и на тај начин оне се разграђују као што се у природи разграђују папир, дрво, трава, други органски материјали. Од дозирања и квалитета адитива зависи да ли ће се кеса разградити за 3 месеца или 3 до 5 година, како је нашим прописима предвиђено (напомињем, за разградњу дрвета потребно је у природи до десет година!).
Од почетка производње пластичне кесе, па до њеног одлагања на депонију и разградње, утроши се 173 пута мање енергије него што се утроши за производњу и разгадњу платнетне кесе, при том, статистика показује да се једна платнена кеса не употреби више од 51 пута. Дакле, платнене кесе су скоро двапут штетније од пластичних.
Поменуо си папирне кесе - једна студија је показала да количина енергије потребна за производњу папирне кесе чак 4 пута већа од количине потребне за производњу пластичне. При том, папирне се производе од дрвета, сечом шума, што значи да се уништава један од најважнијих природних ресурса.
Производња папирник кеса емитује 70% више загађења ваздуха и 50 пута више загађења воде него што је случај при производњи пластичних кеса.
Папирна кеса, ако се нађе у депонији, затрпана смећем, тако да до ње не стиже ваздух, неће се разградити десетинама година.
За рециклажу пластичних кеса потребно је 98% енергије мање него за рециклажу исте количине папирних.
На жалост, рециклује се само 1-3% пластичних и 10-15% папирних кеса.
На депонијама, пластичне кесе заузимају далеко мање простора него папирне, па су и трошкови манипулације пластичним кесама много нижи од трошкова манипулације папирним отпадом.
Емисија гасова стаклене баште далеко је мања из пластичних кеса и утрошак воде за њихову производњу је неупоредиво мањи.
Једна студија из Аустралије показала је да је штетни утицај пластичних кеса на околину 4,1 пута мањи од утицаја платнених, а више од 500 пута мањи од утицаја папирних кеса.
Милета, за све ово поседујем валидне доказе, студије еминентних светских лабораторија и агенција, али то је нешто што мало ко зна.
А они који знају, имају своје интересе да воде кампање против пластичних кеса.
Да закључим, пластичне кесе и други предмети од пластике нису непријатељи човечанства али с њима се не поступа како треба.
Додатком оксо-биоразградивих адитива, додатком ензима и на друге начине, пластика се може учинити биоразградивом и на тај начин сасвим пријатељским материјалом према природној средини.
Проблем је у поступању и немару људи који пластику бацају и не брину о њој.