Милета, има ова тема на форуму:
http://www.mojaladja.com/forum/index.php/topic,792.msg11142.html#msg11142Активност је започета 2009. године и све је изгледало као да идемо у добром правцу, а онда смо дошли до тога да треба платити књиговођу (симболичан износ, колико се сећам, наћи ћеш већ негде у тексту) и требало је уплатити "чланарину" да би скупили новац за регистрацију...
Ту смо стали.
Онда је негде почетком ове (или је то било крајем прошле) године опет неко започео размишљања на ту тему.
После неколико размењених порука, опет је све замрло.
Идеја није нова; идеја је добра. Знамо да је то нешто што би било лепо урадити па пробати да променимо нешто, да нешто покушамо да урадимо за нас. Међутим, као да сви имамо "змију у џепу" кад треба нешто платити. И чини ми се да ни то није оно најгоре. Скупило би се пар људи да дају паре - није то ништа тако скупо. Већи је проблем што неко треба да се прихвати обавезе и одговорности. Изгледа као да имамо генетску мутацију по том питању која се зове: "Може ли то да буде неко други?" или "А што ја?"
Ако тај проблем превазиђемо, биће и удружења грађана. Процедура сад није компликова - одлука о оснивању, оснивачки акт, уплаћена такса, изабран председник, благајник, регистрација код АПР-а, ПИБ, банка и рачун, књиговођа... и то је све. За највише месец дана све готово (уверен сам да може и за десет дана - већ имамо сачињене одлују и оснивачки акт - треба их прегледати и можда дотерати, треба изабрати овлашћено лице које ће заступати и представљати Удружење).
Од тренутка почетка рада форума регистровало се 2648 чланова. Од тог броја, неки су отишли, неки нису активни, нисам сигуран да ли грешим али не верујем да нас има више од 100 који смо "активни" (види се то по порукама али нисам радио статистику). Мислим да је то мала група, која чак и кад би се међу нама нашли људи спремни да се ангажују, не би могла да "прикупи" довољно потписа за било коју иницијативу пред државним органима.
Можда ово што сам написао делује песимистички? Само сам покушао да ти реално прикажем ситуацију како је ја видим. Ја нисам песимиста, а при том сам, и поред одмаклих година, и даље у души идеалиста и, чини ми се, "ухватио бих се у коштац" с нашим властима, али треба нас више, много више...
Погледај, потражи... размисли.