PECAROŠI SA DRINE I DRINSKOG JEZERA I OVE GODINE MUKU MUČE SA NOVOPRIDOŠLIM PTICAMA GRABLJICAMA
Kormorani opet prete ribama
Evropska zajednica je 1980. godine proglasila kormorane za ugroženu vrstu i uvedena je zabrana lova na njih. Međutim, zbog ogromnih šteta koje nanose ribljem fondu i brzog razmnožavanja, zabrana je ukinuta 1996. godine svuda, osim u Srbiji. Kada su proglašeni ugroženom vrstom, u Evropi ih je bilo oko 30.000, a sad se procenjuje da kormorana ima oko 1.200.000.
Na Drinsko jezero kod Malog Zvornika nedavno su opet pristigli kormorani koji već godinama opsedaju ovo područje, desetkujući riblji fond na jezeru i reci Drini. Prema rečima drinskih ribolovaca, trenutno ih je više od 500, a očekuje se da će ih, sa hladnijim danima, na jezeru prezimeti bar još toliko. A nije da problema nema, jer je ova ptica grabljivica u stanju da samo za dan pojede do pola kilograma ribe...
Kormorani na jezero obično dolaze početkom novembra, a odlaze krajem marta, ostavljajući za sobom pustoš. Jer, osim što nemilosrdno uništavaju riblji fond, oštećuju i vegetaciju, jer se zbog jakih kiselina u njihovom izmetu suši drveće na kome nasedaju.
Dragan Kostadinović, predsednik organizacije sportskih ribolovaca "Drinsko jezero", tvrdi da bez pomoći države koju dosad nisu imali, ribolovci nikako ne mogu da zaštite ribu u Drini. Prethodnih godina su tražili pomoć za nabavku brzih čamaca za patroliranje po jezeru i plašenje kormorana, ali je nisu dobili, a izostala je i tražena pomoć za pravljenje skloništa od drvenih paleta za ribu u zimovnicima.
- Kormorani su, uz ribokradice, najveći istrebljivači ribe, ali pošto spadaju u zaštićene ptice u Srbiji, nemamo načina da se borimo protiv njih. Jedino možemo da ih iz čamaca zastrašujemo i teramo - kaže Kostadinović, dodajući da je kormoran inteligentna ptica, gotovo nedostupna i za lovce, jer na vreme oseti opasnost i brzo se udalji sa puškometa.
Leti brzinom od 60 kilometara na čas, a koristeći vazdušne struje bez odmora može da preleti oko 1.000 kilometara i roni na dubini od 13 metara. Kormoran je dug od 45 do 90 centimetara, a neke vrste i do metra. Oni su, ujedno, i najorganizovanije ptice na svetu. Love u grupama tako što lupajući krilima po vodi isteruju ribu na površinu.
Gnezde se na dalekom severu Evrope, u Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Norveškoj, Švedskoj i Finskoj, a na naše prostore stižu početkom zime i tu ostaju do kraja marta.
Evropska zajednica je 1980. godine proglasila kormorane za ugroženu vrstu i uvedena je zabrana lova na njih. Međutim, zbog ogromnih šteta koje nanose ribljem fondu i brzog razmnožavanja, zabrana je ukinuta 1996. godine svuda, osim u Srbiji. Kada su proglašeni ugroženom vrstom, u Evropi ih je bilo oko 30.000, a sad se procenjuje da kormorana ima oko 1.200.000.
(Izvor: Beta)
