Веровали или не... - тако обично не би требало да почне текст који је у вези са неким законом или спровођењем закона али у земљи у каквој живимо - може.
А да је наслов одговарајући, одмах ћете се уверити.
Дакле, да почнем.
Пре непуних сат времена изашао сам из просторија Капетаније и Београду, благо речено - пренеражен!
Како ми регистрација чамца истиче 30. марта, а како ми је чамац у Старом Сланкамену, отишао сам пар дана раније да се договорим са запосленима о начину на који ћемо ове године организовати технички преглед, кад...
У тренутку кад сам улазио, комплетно особље Капетаније појавило се у приземљу. Управо им се завршио радни састанак на ком су усвојили нови начин рада са странкама.
А новост се састоји у томе што више у Капетанији нећете моћи да разговарате са свим запосленима, да их питате оно што вас занима и да се с њима договарате о детаљима који су значајни за вашу проблематику.
Убудће, почевши од данас у 14:30, све што желите да питате или да сазнате, питаћете тако што ћете на папиру адресираном на Капетанију Београд написати оно што желите.
Тај папир предаћете службенику који ће га завести и проследити га надлежном службенику који ће га обрадити и који ће му, кад заврши, вратити ваш предмет. Накнадно ћете, исто тако, писаним путем добити одговор!
И тако ја данас, иако сам лично био, иако није било других странака, нисам могао никог од службеника ништа да питам и нико од њих ништа није смео да ми каже.
Били су толико љубазни да ми кажу да им је жао, али да би све што другачије ураде било третирано као непоштовање правила службе. Чак ми је Илија, с којим се познајем неколико година (нисмо неки пријатељи, већ једноставно, долазио сам толико пута да смо се упознали), рекао да је и то што сам му пришао и пружио руку нешто због чега би он могао имати проблема јер се то сматра приватизацијом и злоупотребом положаја, а може се и на друге начине протумачити у негативном смислу... Паметном доста!
И сад ви мени реците - да ли је наслов "Веровали или не" добро одабран?
Ја лично, нисам могао да поверујем да је то истина и да се то дешава, али то сам ја. Не верујем ја ни нашем свемогућем премијеру кад прича како нам је добро и како напредујемо, па што бих онда поверовао у ово?
А онда опет, сад долазим до тога да сад више не верујем ни у оно шта сам видим и доживим!
Има ли за ово некакав лек?