Ово што је ЗОКС написао делује као карикатура али веома добро приказује шта се дешава кад се у администрацији појави канцер.
Некад из најбољих намера испадне лоше, као кад у организму болесне ћелије почну да прождиру здраве, па тако закони бивају праћени уредбама, подзаконским актима, мишљењима, препорукама, упутствима... У томе свему, лако је изгубити се.
Човек није ни свестан да, као у живо блато, пропада и само једног тренутка закључи да му нема спаса и да, што рече Капетан, мора да "отрчи иза куће"!
Ја се ипак надам да ће се наћи неки други, нормалнији, приступачнији начин за рад са клијентима у капетанији. Читавог живота сам веровао у добре људе и у добре намере (обијало ми се о главу, али изгледа да је то код мене генетски поремећај) па верујем и сада...