Уз велики ризик да ћу можда написати и нешто што можда није сасвим тачно, ипак бих хтео да изнесем неколико својих запажања.
Читава прича о МХЕ почела је пре неколико година и у вези је са споразумом који је наша држава направила с ЕУ, којим се обавезала да ће до 2020. године омогућити производњу одређене количине енергије из ових електрана.
Све је почело пре неколико година, а онда је изменама закона које су извршене 2013. године коначно омогућено да заинтересовани прођу читаву процедуру и коначно задовоље техничко-технолошке-еколошке услове које је држава прописала.
И ту почиње проблем.
Појавиле су се прве фирме које су се "пробиле" и добиле одговарајуће дозволе.
Оно што се данас јасно види, то је да је ова власт спремна да учини све да се додвори ЕУ, па и по цену да уништи сопствену земљу.
Поћи ћу од елементарне чињенице да подаци у катастру Србије нису ни близу да су, не идеални, него ни солидни. Много је грешака и празнина, много је нерешених власничких проблема.
У Србији никад нико (колико ја знам) није урадио студију која би показала који је то оптималан а који минималан ток на планинским рекама. То није урађено чак ни у заштићеним подручјима.
Кад томе додамо оно о чему и врапци причају, да је од 2012. године, од доласка ове структуре на власт, примљен огроман број некомпетентних службеника на рад у државним органима, онда не чуди што један инвеститор може да поднесе Мишљење о утицају на живи свет и околину у ком наводи да популација шарана у тој планинској реци неће бити угрожена!
Па, наравно да неће, кад шарана никад није ни било иза тих ћувика (осим "шарана" који су то написали и оних који су то мишљење оверили).
Показало се да су пут кроз државне прописе прокрчиле фирме блиске режиму на власти јер имају чисту рачуницу.
Колико год произвели, њима ће држава платити 12 евроценти по киловату (редовна цена је 6 евроценти). Уговор који су потписали, гарантује им ту цену и статус повлашћеног добављача у периоду од 12 година. Како се очекује поврат инвестиције у периоду од око 7-8 година, математика је јасна. Још ако се томе дода да је инвестицију могуће извести кредитима које ми, обични грађани, не можемо да добијемо, јасно је зашто инвеститоре не занима шта ће остати иза њих на тој локацији кад они исплате инвестицију и покупе кајмак.
А сад је, чак и овима у власти, јасно да споразум с ЕУ не може бити испоштован у договореном року јер једноставно, касно се почело, а пре свега, јасно је да ми и немамо довољно квалитетних водотокова на којима би се могле инсталирати исплативе МХЕ. Али, као што рекох на почетку, ову власт то не интересује. Она жели да по сваку цену увери бирократе у ЕУ како је спремна по сваку цену да ради у интересу ЕУ, а да јој интерес сопствене земље и сопствених грађана није важан.
Већ сам одужио. Да не дужим даље, кога ова тема занима може много тога да нађе на интернету.
Ево само пар линкова за које мислим да су занимљиви и да дају доста информација:
https://www.energetskiportal.rs/obnovljivi-izvori-energije/energija-vode/http://www.ftn.kg.ac.rs/download/SIR/SIR%20Mirko%20Simeunovic%209702012.pdfКако год било, нама остаје проблем. Неке МХЕ су већ у погону, неке се граде, а још велик број је у плану.
Грађане нико ништа не пита и не слуша.
Шта више, држава шаље полицију која смирује и уклања грађане, јер полиција мора да обезбеди да се дозволе које је држава дала и спроведу у делу.
Да се разумемо, овде не замерам полицији - то је оно што полиција мора да уради.
Замерам власти која наставља да показује да се потпуно одвојила од народа и од државе и да живи и ради као да постоји само ради себе.