Покушаћу да не уђем у расправу између вас који сте већ заузели неке позиције али имам потребу да се укључим у ову тему јер је сматрам веома важном.
Живот ми је пружио прилику да сам много путовао. Више пута био сам у Холандији, Белгији, Енглеској, Шкотској, Немачкој... Стигао сам и до Африке али нећу даље да ређам.
Овим што сам навео, хтео сам да поткрепим оно што намеравам да кажем. Мислим да сам много тога видео.
И мислим да сам много тога видео и код нас и у окружењу, јер сам много година провидио викенде на лепим местима у Србији али и у Македонији, Грчкој, Бугарској, Румунији.
Овим желим да истакнем да себе сматрам особом која није затрована мржњом према овима или онима и нисам заслепљен идеалима ни једнх ни других.
Да пређем сад на разлог мог јављања.
Чињеница је да је Србија земља препуна лепота. Бог је био веома широкогруд кад је по овом свету делио коме ће шта уделити - мислим на природне лепоте.
Имамо много тога чиме би могли да се поносимо и у чему би могли да уживамо.
Али чињеница је и да још веома много морамо да урадимо да бисмо то што смо добили сачували за нека времена која ће доћи кад нас више не буде и да бисмо створили услове да они који ће доћи после нас могу да уживају.
За све то потребно је много времена и много новца али и много воље.
Не вреди нам да се поредимо са земљама "Запада". Немао ми те паре које имају они. И није сад битно како су они до тих пара дошли. Чињеница је да је већина капитала западне Европе крвава и резулат велике пљачке и отимачине широм света. Али чињеница је да су они много тог капитала уложили у сређивање и чување свог природног окружења.
Управо прошле недеље, превео сам четири документарца о пловидби једног брачног пара из Енглеске, који су прекоокеанском једрилицом пливли од Енглеског канала, од ушћа Сене, преко Париза, Бријера, Бургундије, а онда Саоном и Лоаром до Средоземља.
И могу вам рећи да сам уживао гледајући призоре које су они гледали током пловидбе. Јер како човек да не ужива кад може каналом да уђе у сам центар Париза, да прође покривеним каналом испод саме Бастиље, прође поред споменика Јованке Орлеанке и на неколико десетина метара од Ајфелове куле?
Ко да не ужива у призорима каскадних преводница или пловидбом аквадуктом изнад притоке Лоаре? Како да вам се не допадне кад видите како обалама канала пролазе бициклисти, кад видите да се из брода, изађе на обалу и после неколико корака сте у винарији чији је подрум из 15. века?
И да, неко ће рећи да више воли недирнуту природу. Слажем се, неком је то лепше. Али као што је ово о чему сам писао све култивисано, тако и та недирнута природа треба да остане недирнута.
А управо то је оно што код нас недостаје.
Јер, нити смо култивисали све оно што се може култивисати, нити чувамо оно што мислимо да треба да остане недирнуто. А то није само зато што немаммо пара, већ и због самог нашег односа према природи.
И то је оно о чему треба писати у овој теми. О стварним проблемима, а не о томе да ли неко воли ову земљу и овај народ и ко их воли више. Такве расправе неће довести нигде и ништа се неће променити.
Али ако сви обратимо пажњу само на суштину, онда оваква тема може да помогне да свако од нас да свој, макар и сасвим мали, допринос да се сачува оно што се сачувати може и да се поправи оно што се поправити може.