БатаВојо,
Леп вам је овај ваш приказ Амстердама. Подсетио ме је на једно давно време, када сам као млади инжењер, по први пут био на службеном путу у иностранству. Тада сам био начелник контроле квалитета у Застави у време кад смо почели извоз Југа у Америку.
Гледајући ваше слике, подсетио сам се неких детаља које бих волео да поделим с вама и осталим члановима форума - можда ће се неком и свидети, можда ће неког подстаћи да и сам посети овај лепи град.
Град с карактером и град карактерних... Амстердам живи од енергије својих становника: љубазних, отворених, и одлучних људи, срца храбрих као у њихових морнара, истраживача и предака трговаца.
Бицикли су прво што неко примети у Амстердаму. Дословно су свуда. У било које доба дана или вечери одвија се бициклистичка балетска представа.
Централна станица је главно место састанака у Амстердаму.
Град Амстердам је добио нову Централну железничку станицу још 1880. Железнички саобраћај почео је да се развија, све више људи је почињало да путује возом. Станица им је била потребна али град је већ био презагушен. Зато су на крају одлучили да направе острво у мору и да на њему изграде станицу. Сваког дана око 700.000 људи прође овом станицом.
Дам сквер је срце града: стварно најбоље и најгоре од античке холандске престонице.
Прави драгуљ Дам сквера међутим јесте Ројал Палас, конструисана у 17. веку као градска већница, у златно доба Холандије.
Рај толеранције, Амстердам је сведок свих могућих друштвених парадокса.
Проститутке џеџе иза прозора својих дневних соба јер им је то омогућило уверење људи да оно што неко ради у свом дому је само његова ствар.
Област црвених фењера није новина у Амстердаму.
Постоји мала фигура у знак сећања на девојке које раде ту и која тражи поштовање према девојкама које овде раде. Проституција се овде појавила 1400. и од тада је стално присутна. Жене су постајале проститутке из два разлога. Први је тај што су морале нешто да зараде. Други је тај што су биле жене морнара који се понекад нису враћали с дугих путовања. Удовице су морале да се побрину за себе и своју децу – новац им је био потребан. А један од начина да се заради било је проституисање. Био је то лучки град, увек су морнари тражили провод и опуштање и зато су долазили овамо да се забаве.
Чак и кафетерије следе чврсто опредељење Амстердама према слободоумљу. Продаја канабиса има делимично легализован статус већ дуже од 30 година.
Уз процветалу економију и либералну филозофију, Амстердам је увек био привлачан калвинистичком принципу „слободне свести“. Зато је живахни потпури разних вера нашао овде плодно тле.
Импозантна и монументална својом величином, Оуд Керк, дословно преведено: Стара црква, типичан је израз сложених верских процеса у Холандији.
У овој цркви венчао се сликар Рембрант, а његова прва жена, Саскиа, сахрањена је у њој.
Имућни становници Амстердама озбиљно су прилазили вери. Докази таквог става виде се у изградњи бесплатних старачких домова, кућа намењених удовицама и старијим женама.
ВестерКерк (Западна црква) још једно је важно обележје Амстердама.
Западна црква изграђена је 1620. у новој зони коју је град изградио за потребе обичних грађана Амстердама. Црква је протестантска, не католичка. Зато у њој нема кипова, нема слика. Унутрашњост је бела и помало празна. У ној су лепе оргуље и у њој је сахрањен Рембрант. Његов гроб је унутра.
У близини ВестерКерка крила се Ана Франк у Анексу, њеном скровишту од нациста.
Ана Франк је била скривена дуже од две године, са својом породицом и још једном и зубаром, Фрицом Пфефером. Прозори су били покривени да их суседи не би видели, осим кровног прозора у поткровљу који је био безбедан. Ани Франк је много значио тај прозор, што је могла да види небо, птице и стабло кестена. Писала је о томе у свом дневнику неколико пута. И писање јој је било важно али и то што је видела небо кроз прозор обзиром да је била сама у поткровљу.
Дубоко поштовање људских бића у Амстердаму тешко је упоредити с оним у другим европским градовима. Овај однос је посебно снажан кад су у питању хомосексуалци.
Постоји споменик у облику ружичастог троугла зато што су током другог светског рата Немци присиљавали геј људе да носе ружичасте троуглове око врата како би били лако уочљиви, хапсили су их и слали у концентрационе логоре где су их убијали. Сваке године, почетком августа одржава се Канал прајд – бродови с геј људима пролазе каналима... Буде много људи који дођу да би то видели.
Амстердам себе назива „Престоницом инспирације“ и у ствари живот у граду је снажан стимуланс за сва чула.
На једној Војиној слици приказана је продавница сирева.
Продавница је отворена пар година раније али власник је са сиром радио већ више од 25 година и сиром се бави скоро читавог свог живота.
Поноси се разним врстама сирева, на пример, контадином који је добио име по пастеризованом млеку с пашњака од ког се прави. Нуди специјалитете разних фармера, разних језика и старости. Постоје млађи специјалитети, слабијег укуса и старији специјалитети, развијенијег укуса.
Специјални хлеб који продају само викендом производи се ручно по италијанском поступку; украшен је свежим парадајзом из Италије. Унутра је горгонзола пиканте с преливом за пицу од горе. То је леп оброк, за вечеру или на краткој паузи. То није пица. То је хлеб, одавде из Холандије, ручно направљен.
Жордан је део који је име добио по баштама које су цветале овде од самог почетка, пре 500 година.
Народне песме, баладе и сентиментално певање увек су били део живота у Жордану. Певали су их локални хероји: бесмртни Џони Жордан, Танте Леен и Џони Мејер чије статуе се могу наћи на Еландсграхту.
Сваке године у септембру улице Амстердама домаћин су Жордан фестивала, градског фестивала који одаје признање својим сјајним певачима народних песама.
На велику радост Амстердамаца, сваког недељног јутра фестивал верглаша оживљава тргове и улице Верглаши долазе у престоницу из села у околини да одају пошту једној од најдражих и најукорењенијих традиција Амстердама.
Вреди све ово видети. А више од свега, мене је фасцинирала уређеност и неки мир којим је одисало свако место на ком сам био.
Посебан доживљај био је боравак у Мастрихту.
Тамо сам имао утисак као да сам у Новом Саду, гледајући из града, преко реке, на узвишење - као поглед на Петроварадин. И да сличност буде већа, као што испод тврђаве у Петроварадину постоје лагуми, дубоко укопан испод узвишења, налазио се главни штаб НАТО пакта, смештен у напуштеном руднику угља. Имао сам прилику да прошетам кроз део који је био "отоврен за јавност" - било је веома лепо.