Отишао сам јутрос до марине у Старом Сланкамену, да видим својим очима како то изгледа...
Диван сунчан дан, ни дашка ветра, а марина празна... Само наш чувар, Стева, у својој кућици, уз грејалицу и укључен телевизор.
Прво што сам урадио, обишао сам свој чамац, да се уверим да је све у реду.
Као што већина зна, извадио сам га из воде још у октобру, плашећи се оваквих догађаја која су увек могућа у току зиме.
Знам, и тада су ми много говорили како је рано за вађење и како неки никад не ваде чамце из воде.
Међу овима, који чамце не ваде, било је оних који заиста и током зиме плове, кад време допушта, али било је и оних које су превариле последње зиме кад није ледило.
Али то што последњих неколико година није било већег формирања леда, то није било нормално. Нормално је за наше поднебље да у децембру и јануару температуре падају и по десетак и више степени испод нуле.
Није нормално што смо данима слушали о тзв... "црвеним алармима", што су нас плашили нечим што је толико нормално и природно.
А онда сам изашао на нашу терасу и спустио се до понтона.
Лед је покрио читаву површину између десне обале и првог понтона, заробио чамце, и оне мале, који су могли бити извађени а нису, и оне веће за чије вађење би већ била потребна већа организација, мада је наша марина добро опремљена и верујем да су готово сви могли бити на обали, далеко од леда, само да су то њихови власници хтели.
Мост између наша два понтона, уклоњен је како би се избегла могућност његовог оштећења у случају изненадног покретања ледене плоче, тако да није могуће прићи другом понтону. А дуж њега, пар већих бродова и неколико мањих чамаца.
Знам да су сада њихови власници забринути и да се неки и љуте што их неко није позвао "још једном" да обезбеде своја пловила али не би требало да буду љути на било кога осим на саме себе.
На огласној табли, још од 1. децембра, стоји обавештење којим су сви власници пловила упозорени на могућу опасност од леда и позвани да пловила обезбеде, а стоји и упозорење да ће мост бити по потреби уклоњен...
Али ето, неки су се ипак оглушили на све.
Остаје само да се сви надамо да неће бити већих оштећења на њиховим пловилима.
Видећете два снимка која сам начинио у марини (жао ми је што са врха брега нисам снимио и ток Дунава, који је скоро 90% покривен сантама које пливају низводно).