NAUTICARI, krajnje je vreme da se organizujemo i suprostavimo se aktuelnoj vlasti koja nas pljacka registracijom plovila, osiguranjem i porezom na upotrebu....
Господине Буђони,
Размишљао сам да ли да било шта напишем након читања ваше поруке. И то не зато што се не слажем с вама.
Напротив, у овоме што сте написали има неколико ствари с којима се потпуно слажем. А имао бих ја још што-шта да додам томе.
Дакле, нисам био у дилеми због неслагања, већ зато што сам се питао има ли смисла да вам поставим питање које повремено постављам и себи: - А шта смо то урадили за све ове године, па смо дозволили власти да се толико осили и да сву своју неспособност и незајажљиву потребу за парама сваљује на наша леђа?
За себе знам да сам неуморно протествовао кад је било време за протесте.
Знам да сам пре неколико година с групом наших пријатеља с форума покушао да организујем Удружење грађана "Моја лађа" и знам да је све било пуно ентузијазма и добре воље док нисмо стигли до једне "ситнице" - требало је да уплатимо неки мали износ за покривање трошкова организације, регистрације, рада књиговође... И...
Ту смо стали. Јер нико није хтео да подметне леђа. А доста њих није хтело да стави руку у џеп.
Зато, узалудни су ваши позиви ако нисмо кадри да се уздигнемо и дигнемо глас. А без удружења, заборавите на било какве успехе. То што ћете овде на форуму и на другим местима на интернету, у којекаквим дискусионим групама, протествовати, позивати на супротстављање - није довољно.
Наши политичари управо опстају због револуционарности интернет побуњеника. Сви могу све да напишу о свему и свакоме а све се своди на народну изреку: "Пси лају, каравни пролазе".
Из ваше поруке видим да сте око педесетак година везани за воду, дакле, имате година можда колико и ја или мало више или мало мање - није битно. Битно је да то више ниду године за револуције. Револуције треба да дижу младе генерације, они којима смо ми навукли сав овај терет лоповлука и отимачине. А кад дође дан њиховог бунта, тад, можда, могу наше седе главе неки паметан савет да дају.
Дотле, само да се молимо Богу да имамо довољно новца да утолимо глад државе како би макар мало уживали у оном што волимо.