Таквих производа последњих година има све више на тржишту.
Њихова првенствена намена била је за импрегнацију, да спречи продор влаге или уља у поре материјала који треба заштитити.
Некада су ти производи били или само заштита од воде (хидрофобни) или заштита од уља (олеофобни) али технологија је напредовала па сад на тржишту можете наћи производе који штите и од воде и од уља. Али ту треба мало обратити пажњу на једну, наоко, ситницу: за једно су бољи, а за друго мало слабији.
И код овог производа који је Милета нашао пише да је суперхидрофобан и олеофобан - није случајно.
Ти производи имају изузетно низак површински напон па капљице воде или уља с њих само склизну. И прљавштина се на површине премазане овим премазима тешко хвата. Али се ипак хвата и повремено је потребно прање. Међутим, прање је много лакше него кад треба опрати незаштићену површину.
Овакав производ веома је користан за премаз ветробрана - да није скуп, верујем да би требало да га има сваки власник чамца с кабином, који нема брисаче за кишу. Стакло покривено тим премазом, кад киша пада, изгледа као да кише и нема. Ништа не омета поглед јер се кишне капи тренутно рашире по читавој површини стакла, као некакав филм и ништа не омета поглед.
Да није скупо, било би добро њиме попрскати комплетну палубу и после би било веома лако опрати и очистити је.
Кишна јакна заштићена таквим производом била би практично непромочива. Тенда такође...
Дакле, добре су то ствари али не за свачији стандард.
