Да ли смо данас ставили тачку или три тачкице, то ћемо видети али ја сам данас имао леп дан на води.
Као што сам писао о томе раније, имао сам проблем с радом мотора чији узрок нисам могао да одредим. Нећу сад понављати све што сам раније писао, а поготову немам намеру да износим све што су ми познаници наводили као могуће узроке.
Искрено, ја сам се највише плашио да ми се мотор прегрева и да долази до блокаде мотора. Ипак, није се радило о томе.
Дакле, да кренем причу од почетка.
Како ја нисам вичан мајсторлуцима, јуче сам позвао мајстора Роберта, из Земуна, и замолио сам га да пође са мном у Сланкамен и да на води види о чему се ради па иза тога да видимо како ћемо проблем отклонити.
Данас смо, Роберт, његов колега, Никола, и мој син, Небојша и ја отишли до Сланкамена...
Јој, не могу да наставим, а да се не осврнем на оно што смо затекли тамо...
Дивно сунчано преподне, вода у опадању, на нивоу који је био очекиван тамо негде, сада већ давно прошлог, јуна ове године, вода мирна, без ветра...
Мир и тишина. Прелепо. Буцови се избацују поред самих понтона, само да човек испружи руку и ето...
Али да се вратим чамцу и мотору и мојим мајсторима.
Идеја је била да се провери карбурација и по потреби да се скину сва три карбуратора и однесу у радионицу на чишћење. Ипак, мајсторима се допала хладовина на нашем понтону (видећете на слици) и под будним оком мог сина, растурили су сва три карбуратора.
Пре расклапања, рекли су ми да је уобичајено да први, најнижи карбуратор буде и најзапрљанији, а друга два нешто мање.
Али како су мени целог живота говорили да нисам као остали, тако ни моји карбуратори нису као остали.
Да нисам био и да нисам видео својим очима, никад не бих поверовао мајсторима!
Људи, толико ђубрета и то највише у оном трећем, највишем карбуратору!
Кад помислим да је мотор радио вероватно мање од 20-25 сати укупно и да сам потрошио нешто више од 20 литара горива, онда не могу а да не поставим питање: - Шта ми то купујемо на нашим бензинским пумпама?
Да не дужим, после детаљног чишћења карбуратора, уследила је поновна монтажа и пробна вожња.
Та шта да вам причам? Иде чамац као нов! Са три одрасле особе ( око 70-75 кг сваки), уз Дунав брзина 22 км/ч, а низводно 28 км/ч при пуном гасу. Нема штуцања, нема трзања, нема гушења.
Гушио сам се само ја од среће што није било ништа озбиљно и што сам имао среће да је Роберт одлучио да изађе на терен без много наговарања.
Захваљујем се и њему и његовом колеги Николи на одвојеном времену и труду.
Захваљујући њима, мој чамац је опет у употребном стању.
Остаје да послушам још неколико њихових савета и надам се да за дуже неће бити поново потребе за интервенцијом стручњака.