Pokupivsi Draganu iz vode sabrali smo se i nikom nista nije falilo osim jedne papuce koja se uvila od toplote jedne plasticne flase i jastuka na klupama koja su s bokova bila braon boje i osmudjena. Dao sam gas da stignemo ostale misleci da nisam mnogo izgoreo. Zika i Dragana su inace apotekari i poneli su trista cuda pa se tu nasao hidrogen u spreju, Bivacin sprej i najvaznije Jomelop melem.
Zika mi je noge naprskao pa namazao Jomelopom. Nije bilo plikova vec su mi podkolenice bile ljubicaste i otekle onako zategnuto.
Potpuno je neverovatno da smo dvadeset minuta posle naseg pozara nizvodno prosli gliser koji je goreo kao olimpijska baklja.
Koja je sansa za takvu slucajnost. Pokusali smo da pridjemo ali su pre nas drugi camci prisli i pokupili posadu. Bilo je i dece.
Gliser je za par minuta izgoreo kompletno.
Posle jos pola sata stigli smo na mesto gde cemo nociti i ja sam pored svega pojeo par snicli koje su mi ponudili pa me pregledao lekar regate i rekao mi da treba da odem do bolnice a ni on nebi bolje tretirao opekotine na licu mesta.
Zena me je ubedjivala da zovem sina da dodje kolima s jos nekim da me preveze do bolnice a on da vrati camac kuci.
Ja sam odbio i nastavio ka Beogradu. Oko deset uvece smo stigli u nasu marinu vezao sam camac i posadu odvezao do Vracara a zatim kolima nastavio do bolnice.
Tada, 11 sati od pozara noge su mi bile pokrivene plikovima koje mozete videti na fotkama.
