Јуче сам научио још нешто о моторима па бих то да поделим с вама. Овај текст је намењен пре свега новајлијама на води (они искусни слободно нека се смеју)!
Дакле, прича почиње претходне недеље - долио сам десет литара бензина у резервоар, стартовао мотор и полако се упутио из марине у Старом Сланкамену ка Тителу.
Прешли смо набујали Дунав и упловили у Тису која је такође била повишена. Сочивица је покривала већи део воденог огледала тако да сам кривудао, покушавајући да чамцем нађем пут кроз то зеленило које је пливало по површини.
Негде код шестог километра, учинило ми се да сам чуо промену у раду мотора, као да се загушио за тренутак, али онда је све опет било у реду.
А онда опет, другачији звук.
Погледао сам унатраг, вода је прскала иза мотора, знате онај млаз који нам показује да вода за хлађење пролази кроз систем.
Ручицу команде која је била у положају на око две трећине гаса, померио сам на ниже, одузео гас, а онда опет полако почео да додајем...
Пола гаса - мотор мирно ради.
Две трећине гаса - као да је мало другачији звук.
Појачавам и... мотор одједном посустаје!
Пропелер се обрће, вода се пени иза њега... али не гура.
Одузмем гас - мотор наставља да ради.
Додајем гас до пола - мотор мирно ради.
Две трећине гаса - ради али звук се мења.
Идем ка пуном гасу - готово...
Видим ја - ништа од Титела.
Окренем чамац, па на пола гаса, хајд полако, хајд лагано, као у народној песми, правац марина.
Стигнемо у марину без проблема на пола гаса и онда крену консултације с искусним лађарима.
Имаш горива? Имаш филтер?
Отишао мењач...
Проклизава пропелер... то је био закључак већине.
Позвао сам мајстора, човека од којег сам купио мотор и који је на моје очи, из кутије извадио потпуно нов пропелер марке Солас и намонтирао га на мотор почетком марта ове године. Можда десетак сати рада се скупило до сада.
Обећа ми човек да ће покушати наредног викенда да дође ако буде могао, да погледа, али и по њему, како сам му описао, могло би бити проклизавање пропелера, што значи да је потребна замена!
Хеј, замена, после десетак сати рада!
Испоставило се да човек није могао овог викенда да дође али послао ми пропелер по курирској служби - каже, да пробам сам да га заменим па да видим да ли је то био разлог проблема. Ако није - видећемо онда нешто друго.
Одем ја јуче до марине с једним пријатељем, решен да проверим да ли пропелер проклизава. Објаснили ми људи да то могу да видим и без мајстора. Кажу, убациш у брзину и окренеш пропелер.
Ако се окреће - то је то.
Ако се не окреће - онда је нешто друго.
Пробам ја да окренем - не иде.
Проба мој другар - снажнији од мене, мајсторске руке, јаке.
Окрену он пропелер за цео круг али каже: - Лазо, мени ово личи као кад на кључ окренем радилицу.
Е да га...! Па шта је сад? Је ли проклизава или не?
Како да знам?
Није свако за мајстора.
У том, с воде, с пецања, стигне мој познаник, Немац Армин. Уловио три мања смуђа, порцијаша, лепо расположен, мада мало забринут.
Гледа ме и пита: - Где су нестали смуђеви? Шта је ово? - пита, показујући на кесу у чамцу.
А онда чује за мој проблем и дилеме. Питам га шта он мисли - човек је веома искусан кад су у питању чамци и мотори.
Крене опет оно пропитивање: гориво, филтер...
Ухвати он пропелер својим шакама, покуша да га окрене лево десно... погледа ме и каже: - Није пропелер. Мењач.
Ух, сунце ти! - помислим ја.
Спустимо мотор у воду, креснемо га и пробамо с гасом.
До пола некако, од пола никако.
Питам га да испловимо, да видимо да ли мењач ради али човек каже да он с таквим мотором не би излазио на воду. Јер ако је мењач, могао би да престане да ради у било ком тренутку, да избаци, заглави, шта год и да останемо на води без погона и контроле.
Хајде опет у месту пробамо гас.
У неком тренутку, Армин подиже поклопац коморе у којој је резервоар, провери пловак и дохвати онај завртањ којим се регулише одзрачивање. Окрете га улево, па опет по гасу...
Мотор штуцну, па настави да ради.
Додаје Армин гас, а мотор наставља да ради. Обртаји све већи, а он ради... Не посустаје.
Гледа ме Армин, да ли да се смеје, да ми каже да сам глуп или нешто друго, а онда ми озбиљним гласом објасни како увек треба пре паљења отворити одзрачивање, а по завршеној вожњи завити тај вентил. Тако се спречава сакупљања кондензата у резервоару, који може да загуши карбуратор.
Слушам га и мислим се: ма шта прича? Па ја тај завртањ нисам пипнуо од како сам први пут стартовао тај мотор. Тек сам претходне недеље доливао гориво први пут. И опет нисам дирао тај завртањ.
Ако је био затворен, био је затворен стално.
Ако је био отворен - ко га је затворио?
Тек, изгледа као једино логично, да је тај завртањ био одвијен за један круг и да се или од вибрација сам од себе завио или се завио кад сам одвијао чеп наливног грла на коме се налази. Можда сам га руком померио, а да тога нисам ни био свестан.
Како год било и шта год било то што је довело до тога да ми се у резервоару створи вакуум, проблем у раду мог мотора је решен на тако једноставан начин. Требало је само сетити се и те ситнице - проверити да ли је вентил отворен.
И све ово написао сам, као што рекох, за оне с мало искуства, да им укажем на то да увек треба мислити на све, па чак и на оно што у датом тренутку изгледа као да нема смисла.
Кад помислим да ме је дефектажа и поправка коштала једно пиво, а да сам очекивао трошак од око 120 евра за нов пропелер, можете замислити како ми је пријало пиво које сам попио с Армином.
Што кажу људи, све је добро што се добро сврши. А да би овај текст добио своју лепу завршницу, ево две фотографије.
На првој виде се пријатељи Армин и Дејан током пробне вожње, после успешне "поправке". Под пуним гасом, без трзања, чамац је изјурио из марине, направили смо круг по Дунаву и вратили се у марину где нас је дочекало дружење и ручак.
Један брачни пар из марине, добио је унуку после много чекања и своју радост одлучио је да подели са друштвом у марини.
Ех да могу речима да вам опишем укус тог паприкаша. Неки га зову чорбанац, неки чобанац, али како год га звали, ми који смо се јуче затекли за столом, памтићемо дуго кад су наши познаници из марине добили унуку - нека је жива и здрава!
