Проблеми с галебовима и пеликанима, зависно од локације, присутни су широм света. Правог и јединственог решења као да нема.
Много је људи који су покушавали с разним прекривачима, цирадама, тракама, окаченим дисковима...
Прочитао сам више текстова на ту тему објављених у форми збирке искустава у часопису који издаје Удружење власника чамаца САД (Boat Owners Association of The United States).
Један од читалаца који се јавио урадио је нешто што је помало морбидно али видео сам да то раде и наши сељаци покушавајући да заштите своје њиве од врана, чавки и осталих штеточина.
На јарбол је закачио угинулог галеба. Све док је мрцина личила на галеба, галебови нису прилазили чамцу. Кад је почела да се распада и да не личи ни на шта, поново су почели да слећу на чамац.
Дакле, и то је једно од решења. Можда ружно али коме не смета да гледа угинулу птицу...
Од свих искустава изнетих у тим текстовима једно бих издвојио јер ми се чини једноставним и применљивим.
Извесни Ворен Р. Комптон, из Матлаче, с Флориде, свој проблем је, како сам каже, трајно решио тако што је на истакнута места на чамцу поставио стубиће дужине око 25 цм између којих је разапео најлон за пецање. До тог решења је дошао видећи у једној марини да су дуж понтона, на размацима од по неколико метара, поставили металне стубове између којих су разапели по четири струне пецарошког најлона (дебљина која може да издржи рибу тежине 1 кг).
Комптона је читаво решење коштало око 20 долара и неколико минута фиксирања стубића по чамцу (дао је он у тексту описе и тих веза али сад ме мрзи да прерачунавам оне њихове разломке од инча и фита), а и онако мислим да то свако мора сам да смисли, већ према ономе што му је расположиво и где треба да причврсти.
Како ово изгледа, можете видети на сликама које прилажем.
Ко жели да прочита више различитих искустава, може то да уради ако пође трагом овог линка:
http://www.boatus.com/seaworthy/birds/ .