А ово бекељење на крају, то је ваљда свима нама који не можемо и или не знамо себи тако да организујемо живот...
Тако је то... "Ко умије, њему двије!"
А ми остали, само да пукнемо од муке и пусте жеље...
Али нека. Нека сте ви уживали и за нас. А јесте, види се са свих ових слика.
Заиста ми је драго због вас.
Знам шта ми је било у грудима док сам се оно мало возикао Дунавом и Тисом око Сланкамена претходне суботе, па могу само да замислим колико је радости испунило ваше душе.
Желим вам још много овако лепих тренутака који трају вечито.
