Ниџо, управо о томе ових дана пишемо у теми:
http://www.mojaladja.com/forum/index.php/topic,12568.msg149491/topicseen.html#msg149491.
Правог одговора на ваше питање нема.
У Уредби је тако написано и то је пропис који мора да се поштује и који треба да с спроводи.
Да ли ће се спроводити?
Мислим да је одговор свако од нас већ добио ако је од датума ступања на снагу те уредбе радио регистрацију или продужење регистрације. А многи смо то прошли.
И коме су тражили да одлепи налепницу? Колико ја знам - ником. А можда нам се неко и јави коме су то тражили?
Ко је кажњен зато што унутар или споља на чамцу нема податке о власнику? Колико ја знам - нико.
Нажалост, то је ситуација с великим бројем важећих прописа.
У нашем случају, ми, власници чамаца смо на добитку, јер нас не терају да поштујемо нешто што је, и по мени, бесмислено.
Али има толико других случајева у којима држава губи.
Нпр. постоји уредба по којој произвођач пластичних кеса треба да плати 200 евра/тони произведених кеса. Али ако кесама дода адитив који их чини биоразградивим, онда произвођач треба да плати само 10 евра/тони (овде је услов да произвођач има сертификат овлашћене лабораторије).
У пракси, држава не контролише ко све производи кесе.
Таксу наплаћује само оним произвођачима који доставе пријаву, али при том не контролише да ли произвођач има сертификат.
Моји прорачуни су показали да је држава Србија изгибила више од 8.000.000 евра за последње три године на томе што не контролише ко производи кесе, а још више је изгубила зато што не контролише ко од оних који су се пријавили има сертификат јер је свима одобрена такса од 10 евра уместо 200. Изгледа као да Србији те паре нису потребне.
Али зато смо ми у марини добили да платимо таксу од више од 500 евра за заузимање воденог простора нашим понтонима за које су нам везани чамци. И уз то налог да све металне буриће заменимо пластичним (и то је по пропису на снази).
Шта ћете? Таква нам је држава, такви су нам прописи...
