И шта сад ја да напишем кад сте ви већ све рекли и показали? Скоро све.
Пре свега, да се захвалим свима који су помогли у организацији.
Рајко, звани Чађа, побринуо се за клање прасића, Данијела нам је припремила бурек са сиром и печуркама, који су савршено ишли уз јогурт који нам је донео Зоран Маринковић. Уз то, скувала је фантастичну чорбу, а онда нам је, са Богданом, истранжирала оба прасета које нам је пријатељ из марине, Паја, одабрао, што би се рекло: "Као да је бирао за себе", што и није далеко од истине, јер нам је данас и он правио друштво. Уз прасетину, припремила нам је салате и предивне колаче. И наравно, ту је био ДулеН, који је обезбедио веома квалитетне музичаре, који су поштено одсвирали своје на велику радост и расположење присутних.
Допуна
А сад морам да отклечим једну туру на зрнима кукуруза.
Куку мени, стварно старим! Како сам могао да заборавим Еленину салату?! Мислим да је назив те салате Лењинград (или нешто врло слично). Еленин ручни рад је био за чисту петицу! А ја заборавио...
Као што видите, била је то позамашна екипа, тако да сам ја, у ствари, најмање допринео овом прелепом поподневу, које ни лоше време није успело да поквари.
Затим, да се захвалим онима који су одвојили данашњи дан да бисмо га провели заједно. Посебно бих се захвалио онима који су дошли издалека.
Зоран Т, позајмио је ауто и прешао од Раковице до Старог Сланкамена нешто више од 70 км.
Приближно толико прешао је и Зоран Маринковић дошавши из Кулпина.
Занкики је дошао из Новог Сад - и то је шездесеак километара.
Деда нам је дошао из Земун Поља, што је око 40 км, а мислим да је апсолутни шампион онај чијем присуству смо се најмање надали - Капетан, који је дошао са свог имања завејаног у планини, у околини Белановице.
И на крају, био нам је и наш Мезија, из Земуна, што је око 50 км.
Надам се да су се сви безбедно вратили својим кућама и да ће им овај дан остати у сећању као један леп догађај у њиховим животима.
На сликама сте већ видели да су ту биле и наше супруге; били су и моји блиски пријатељи и кумови, а било је и неколико пријатеља који су чланови наше марине. Био је ту и мој унук који је са Херијем био део ритам секције (нажалост, то нисам снимио), а касније, уморан од свега, лепо одспавао на столицама (надам се да то по овом новом закону не потпада под "злостављање деце"? Мени се чини да је њему било лепо.)
Дружење је почело лепим поздравом председника наше марине, "друга" Дулета Егленџије (касније је за то био награђен прасећом главом - као што знате, каже се: "Глава - глави!"). А уз фину музику, укусне ђаконије, време смо провели у пријатном разговору.
И само да знате, део дана, пре подне, ДулеН је искористио да избуши свој чамац (добро сте прочитали - сви се боре рупе да запуше, а он рупе буши; чудан човек!). Да будем прецизнији, рупу је пробушио мајстор који је чамац и направио, наш Кемппи, који је дошао на Дулетов позив, али на жалост, није могао да остане на ручку и дружењу. Штета. Мислим да је пропустио лепо дружење, а и храна је била првокласна и било је толико да је могло још толико гостију да нам се придружи.
Жао ми је што нисам видео још неке од вас који сте хтели, а нисте могли да дођете. Али нека, биће још прилика за дружење.
И тако, да не дужим, слике сте погледали, ево их и од мене пар, а о утисцима учесника чућете од њих ако се јаве.