Изгледа да је истина да човек што је старији све је детињастији.
Ево и ја, испуњен утисцима од претходног дана, пробудио се пре више од сат времена, до сада се вртео по кревету, а онда одлучио да устанем. По обичају, погледах шта има на форуму и онда ми прође кроз главу нешто.
На сликама сте видели ко је био али био нам је још један драги пријатељ којег нема на сликама.
Наш Мезија, са супругом (и кучетом) свратио је да нас види и да нас поздрави. Жао ми је што нису имали времена да дуже остану са нама али било је лепо видети их. Колико знам, ово је Мезији било први пут да сврати на дружење а да није морао да кува. А знамо какав је мајстор.
И додаћу још и ово: надао сам се некима али ти се нису појавили. Надам се да имају добро "оправдање". Ја их нећу именовати а они ако се осете прозвани, сами ће се јавити.
На крају, нема потребе нико мени да се захваљује. Ви, који сте дошли, учинили сте мени задовољство. Ја немам често прилику да будем окружен драгим људима а да то нема неке везе са послом. Дакле, задовољство је било моје. Нека тако и остане до неког новог дружења.