Нисам квалификован да коментаришем послове везане за шумарство, тек нешто мало сам читао о одржавању шума, о планској садњи и сечи. Читао неке текстове о одржавању последњих прашума на територији Европе, о најстаријим шумама у Немачкој, о увођењу компјутерске технологије у планирање сече и садње, о одабиру врста које би требало да буду примерене поднебљу и потребама људске заједнице кроз сто година.
С друге стране, гледам како овде код нас, као да је неко одлучио да све што постоји, а што може да пружи неку добит - систематски уништава. И кад видим овако "обријану" обалу, страх ме је да није постојала намера да се нешто друго уради, већ само да се искрчи док још нешто има.
Волео бих да грешим, да уопште нисам у праву и да ме време демантује. Али плашим се да ће та огољена обала за пар година бити неприступачна, обрасла трновитим шипражјем. Остаће нам само успомене и сећања на то како је ту била лепа хладовина некада...