16.06.2010 DEVETNESTI DANUstali smo pre 6 i za petnestak minuta krenuli. Plovimo 13-14km/h na samo pola gasa. Voda je visoka i brza ali sad idemo u istom smeru pa je mnogo lakše.
Nekoliko kilometara posle Degendorfa, koji smo posetili dve godine kasnije na drugom putovanju, sa desne strane uliva se reka Isar. Vrlo brza reka i bogata vodom. Neverovatnom silom se spaja sa Dunavom i meša sa njegovom vodom. Pritoka donosi vodu koja je potpuno bela od sedimenta koji nosi sa sobom i ta bela voda će nas pratiti preko sto kilometara. Brzina nam se povećava na preko 17km.
Plovimo izuzetno brzo. U pola deset prolazimo 2258km. Još samo 1000km i stžemo kužć. Širina plovnog puta ce vrlo brzo menja. Na nekim mestima je samo stotinak metara. Oko podneva stižemo u Passau na čijem ulazu nas čeka prevodnica Kachlet. Stara, dupla prevodnica i hidrocentrala . . . .
Passau sa vode ostavlja sliku malog lepog gradića.
Odmah iza Passaua u Dunav se uliva Inn. Reka koja je na svom ušću samo malo manja od Dunava. Donosi još bele vode pune sedimenta. Od te silne količine vode Dunav ubrzava. Obale brzi promiču pored nas i polako ulazimo među brda.
◄ Ušće Inn-a u Dunav.
Gde god pogleda prelepa obala, kampovi, marine........
Nekoliko kilometara posle Pasaua Dunav predstavlja prirodnu granicu između Nemačke i Austrije. Desna obala je austrijska. Rano popodne stižemo pred prevodnicu Jochenstein. Velika prevodnica sa dve kapije. Prevodničar nam pali zeleno svetlo i ulazimo u levu kapiju.
Johanštajn je jedna od većih dunavskih prevodnica i verovali ili ne sva ova silna voda je ispuštena samo da bi smo mi prošli. Da ne spominjem da nigde nismo platili za prevođenje. Takoreći, isto ko u zemlji Srbiji...................
Uđosmo i u Austriju.
Austrija je definitivno uređenija od nemačke. Ulazimo u olanine dok se niz obe obale ređaju turistička mesta, hoteli , marine , kampovi.... Biciklističke staze nas prate još od Nemačke.
Da se zna da nam ništa nije falilo.....
Ceo dan nas prati jaka kiša. Spojilo se nebo i zemlja tako da smo prestali sa fotografisanjem i počeli da vežamo o tome gde ćemo prenoćiti.
Predeli kroz koje prolazimo su prelepi i pored toga što se kiša trudi da nam pokvari doživljaj.
Oko 17 časova pristajemo u Untermul. Ne može se reći da je selo jer ima samo par kuća, vatrogasni dom i kafanu. Nalazi se u dubokom zalivu koji je nasta potapanjem rečnog korita neke planinske reke.
Cela plovidba u ovom delu je u stvari plovidba po akumulacionim jezerima jer je prevodnicama u sklopu kojih su i hidrocentrale, tok Dunava potpuno kontrolisan. Vidljivo je da velikih oscilacija vodostaja nema, a podizanjem nivoa vode obale su se razudile zalazeći duboko u planine potapajući rečna korita i potoke. Sve u svemu prelepo. Pred sam kraj dana pojavilo se i sunce to je popravil utisak o ovom malom mestu.
Veče smo dočekali u vatrogasnom domu jer ko što neko reče nije sramota biti vatrogasac....
Nastaviće se...
