БатаВојо, хвала на честитки и лепим жељама. Ја сам можда, у односу на неке друге, имао среће у свом радном веку, радио сам леп посао и волео сам оно што сам радио (највећи део).
А да је било тешко, било је. Више пута сам говорио да бисмо сви ми, који смо радили '90-их година, требало да имамо бенефицирани стаж. Некако, чини ми се да сад ствари јесу боље него у том периоду али да би могле бити много боље - могле би и требало би! Поготову ових последњих неколико година, уз неколико ствари које би човек могао похвалити, било је и много оних због којих сам се питао: "Ко је ту луд?". Али сами смо одговорни за систем и за људе који су на челу ове државе тако да не бих даље ово коментарисао. Док људи не схвате да се неке ствари морају променити, много боље неће бити - још дуго.
Али све то, више неће бити моја брига.
Моја брига биће како да лепо испуним своје време и како да што више уживам.
У томе ће ми помоћи и боравак крај воде и на води!
Ево, управо данас сам се опет мало провозао и искористио прилику да проверим "горњи улаз" у нашу марину. Па ево неколико реченица о томе.
Прво, у претходној поруци, помињао сам црвену бову.
Она је раније била постављена близу краја напера и ја сам је користио да одређивање курса из ког сам могао безбедно да приђем наперу и обали.
Ову бову сад можете да заборавити - померена је неколико стотина метара низводно.
Дакле, ево како је безбедно ући у наш рукавац.
Кад је водостај нормалан или повишен, узводни напер је под водом и тад треба имати на уму да је он "ту негде". А то је отприлике неких 20-ак метара узводно од правца из ког видите цркву на обали.
Имајте на уму да је напер у облику слова "Т" и да на крају који штрчи у кориту Дунава да су ти крајеви дужине око 15-20 метара узводно и низводно.
Кад је водостај низак, напер се лепо види и да бисте упловили у рукавац потребно је прићи низводном крају напера, том врху слова "Т" и то на неких 10-20 метара.
У том простору данас је дубина са око 5 м (на удаљености од 50 ме од краја камена) пала на око 1,5 м у "пролазу" поред камена.
Већ на 50 метара од краја камена, испод воде налази се спруд и ту је дубина данас била око 20-40 цм, како где!
Дакле, треба проћи поред врха камена, на растојању од око 10-20 м и усмерити чамац у правцу цркве на обали и возити на око 20 м од напера. Данас сам ту измерио дубине између 2,5 и 3,5 м.
Кад стигнете до 20-50 м од обале, чамац треба усмерити низводно, у правцу марине и наставити вожњу на растојању од око 20 м од обале.
Све до марине, ако се држите правца (уз пут има пар бова и ако возите између њих, безбедни сте) испод чамца имате око 2-2,5 м воде.
У прилогу је скица на којој су означене путање које препоручујем за улазак у нашу марину.
Да нагласим, и кад су били екстремно ниски водостаји, пролаз који сам описао поред узводног напера, безбедан је за пловидбу.