У Старом Сланкамену било је лепо и данас.
Лепо?
Да ли та реч може да опише како је било данас? Да ли може да опише колико је стварно било лепо?
А било је. И било је изузетно.
Ко је данас изашао на Дунав, тај зна зашт се родио, тај зна како је то кад осетиш да ти крв струји венама, кад поглед бежи неконтролисано негде у даљину по прелепом плавом Дунаву.
Данас је било тако ведро, сунчано... Небо плаво као најлепше плаво око, оно којем смо се некад радовали и због ког смо некад туговали али га никад нисмо заборавили.
Дунав без таласа, гладак као преливен уљем... А обале... Боже, колико нијанси јесени се данас уплело у гране на обалама ове велике реке!
Са делом данашње екипе, у марину сам стигао око пола једанаест, а остали су стигли у наредних сат времена. Чудан састав екипе: поред мене и моје жене и наше пријатељице из Батајнице, ту су наши кумови, а онда, мало касније, стиже мој брат од тетке са женом и својим кумом, који је повео и свог кума!