Наслов ове теме је Стари Сланкамен - данас али ја бих данас описао како је то било јуче.
Дакле, као и обично, у марини у Старом Сланкамену, опет је било прилично живо.
Кад сам стигао у марину, нешто пре једанаест сати, било је топло и ведро али почео је ветар који се током дана појачавао до те мере да је већ после четири сата било и непријатно и хладно.
Ипак, то као да ником није покварило расположење.
Ја сам мало петљао око мог чамца, прегледао коморе, да нема воде у њима (суво као барут), проверио паљење и оставио мотор да ради, да се освежи и допуни акумулатор (морао сам да му чујем звук, да будем искрен).
Други су за то време пецали.
Наш друг, ДулеН је показао пешевима ко је у марини главни пецарош.
Истина, било је и оних који су нам показали и како изгледају штуке дуже од 40-ак центиметара али, на жалост, то нисам забележио апаратом (био сам заузет, у шта ћете се уверити ако наставите да читате).
Ви већ знате да је код нас у марини лепо, али сад се до марине стиже још лепше и лакше.
До марине је стигао нови асфалт.
А, што би се рекло: ничим изазване, на песку испод тушева, запатиле се и израсле лубенице! Самоникле!
Као што рекох, ветар је баш био јак, па смо заклон потражили у заветрини, на нашој тераси.
Из приложених слика видећете како је то било.
У најкраћем, наша пријатељица Биса, скувала је сјајан бели пасуљ с кобасицама.
Истина, кобасице је заборавила да испече, па смо их добили кад смо већ средили пасуљ али та ствар око редоследа, кад шта и шта са чим и после чега иде у стомак - то ником није сметало.
После доброг ручка, добро је и предахнути па сам ја показао другима како се то ради.
Ето, толико о јучерашњем дану у Старом Сланкамену. Ево и слика да поткрепе све што сам написао: