И док смо пазили на малишане, да не изгубимо неког уз пут, за час смо се обрели у Тиси, из које смо брже-боље утекли, кад смо видели да је добар део реке покривен дрезгом, сочивицом или већ шта је то зелено што плива по површини.
Пловидбу смо наставили низводно Дунавом, према Сурдуку, плашећи галебове који су нам се налазили на путу.
Управљач сам препустио сину, али ту је био и унук, па су Небојша и Душан већи део пута управљали заједно. Наравно, то није могло да прође без Тедоре.