Autor Tema: Putovanje od Holandije do Srbije-deveti deo  (Pročitano 6461 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Moja Lađa

  • Kapitalac Dunavski
  • *******
  • Poruke: 1750
  • www.mojaladja.com
Putovanje od Holandije do Srbije-deveti deo
« poslato: 26, 01, 2013, 14:56:00 posle podne »
09.06.2010 DVANESTI DAN  (Od Miltenberg-a do Marktheidenfeld)

Ustajemo rano ali čekamo da se prodavnice otvore. Treba popuniti zalihe. Isplovljavamo sa opravdanim zakašnjenjem. U prvoj prevodnici ispred nas rumunska samohotka “Amalika”. Milan je očas posla uspostavio kontakt i dogovorio trgovinu 50l dizela za 25€. Voze soju iz Roterdama za Regenzburg. Samohotka je stara i plovi sporo 8-10km na sat pa odlučujemo da ih na sledećoj prevodnici pitamo da nas povuku.


Mirna Majna, bove na svakih 500m....



Stara Amalia i naši novi prijatelji sa kojima smo se družili nekoliko dana.





Tegalj........ Za Amaliju smo se vezali po svim pravilima. Uže koje je vuklo naš brod je vezano za srednju bitvu, a za prednju samo konop koji nije dozvoljavo da nam pramac „pobegne“. Kad se kormilo postavi u „neutralan“ položaj naš brod se bokom odmakao od Amalije za pedesetak santimetara. Amalija je ubrzala, a vožnja je postala turistička, sunčanje, spavanje... do sledeće prevodnice.   









Tegljenje na ovim vodama je zabranjeno. Dogovorili smo se sa kapetanom da ćemo u slučaju policijske kontrole reći da imamo problema sa motorom....  Na sledećoj prevodnici se razvezujemo, a posle nje sve ponovo.















Ceo dan nam prolazi u vezivanju i razvezivanju i prolascima kroz prevodnice. Svuda oko nas pitomina, prelepa obala, bavarska sela i vinogradi.





Predveče stižemo do gradića Marktheidenfeld. Naša “parna lokomotiva” Amalija pristaje.. Na šteku ima već nekoliko samohodki. Da li je to zakon ili samo običaj ali noću ni jedna samohotka ne plovi Majnom. Vezujemo se za amaliju jer marine nema. Celu noć pada kiša i šiba nas vetar. Milan spava, a Sale i ja uz rum pričamo do kasnih sati...





10.06.2010 TRINAESTI DAN  (Od  Marktheidenfeld-a do  Eibelstadt-a)

Dežurni vampir Sale se po običaju probudio u 5h i što je za njega sasvim normalno, probudio je i mene. Popismo kafu i rum, upalili motor i odvezali se od Amalije. Oni ostaju da se snabdeju hranom. Računamo da će nas stići i odlazimo dalje. Milana ostavismo da spava. Na obalama samo pecaroši.



Oko 7 h ulazimo u prevodnicu na 186km. Ispred nas je velika samohotka.  Vrata prevodnice se zatvaraju na samo 2m iza nas. Moglo bi biti problema kad krene da isplovljava iz prevodnice.....



Prevodnicu napuštamo posle 20min.



Okolina se menja. Polako ulazimo u brda . Majna, “lenja” ko Tisa.









Prevodnice nas sve više podižu. Ukupno se na Majni penjemo 150m. Majnz je na 81m nadmorske visine, a Bamberg gde se ulazi u kanal na 230,8m. Najveć je uspon je na kanalu gde se  na prvih 107 km penjemo do 406m nadmorske visine što će reći oko 1,6m po kilometru. Zatim se 54km spuštamo do Kilhajma koji je na 338,2m nadmorske visine, što će reći da se spuštamo 1,3m po kilometru.
Dan nam prolazi u mirnoj plovidbi i rutinskim prelascima kroz prevodnice. Od Majnza do Bamberga ih ima 34......

Kasno popodne stižemo u prelep grad Würtzburg. Prevodnica se nalazi u samom središtu grada.







Ulaz u prevodnicu je odmah iza lukova starog mosta. Penjemo se samo 5-6 metara ali na to i ne obraćamo pažnju. Zaokupljeni smo posmatranjem grada. Kada nas je prevodnica podigla našli smo se okruženi kafićima, mnoštvo ljudi, uličnih slikara, šetača........









Tvrđava iznad grada svojim zidinama podseća na petrovaradniski bastion.        ►►



Odlučili smo da tu prenoćimo ali u marini nije bilo mesta. Tako nam je objasnio jedan domorodac. Pri pokušaju da uđemo u drugi deo rukavca u kome su se videli neki pontoni upetljali smo se u drezgu. To se odmah osetilo po velikim vibracijama osovinskog voda i smanjenoj brzini broda. Odlučujemo da nastavimo ka sledećoj prevodnici. Uspot sam morao da zaronim i da očistim travu koja se namotala na elisu. Već po mraku stižemo pred prevodnicu.









Sale, glavni fotograf na našem putovanju, u ulozi malog od palube. Na ovom putovanju je stekao nadimak „Čvorović“, no to je jedna sasvim druga priča......   ►

U marini stižemo u 22,20.  Čim smo obezbedili brod odlazimo na zasluženo bavarsko pivo.......



Nastaviće se...

prvo Dunav a drugo sloboda...sve je moje...i nebo i voda...