31.05.2010. Dan trećiUstajemo rano. Odlazimo u mali gradić Wesel u nabavku. Valja napuniti frižider i ostavu. Po povratku točimo gorivo i vodu i krećemo prilično kasno, posle 11h . Zbog kasnog polaska i velike brzine vode planiramo samo da stignemo do Duisburga.
Dočekuje nas Rajna u svom standardnom izdanju, talasi, vetar i brodovi svih vrsta i veličina. Voda je sve brža. Na momente GPS pokazuje „0“ km. Dodajemo još malo gasa i polako krećemo. Odlučujemo da se držimo šporova koji se nalaze na svakih 200m duž leve i desne obale. Zavlačimo se između njih čime dobijamo na brzini.
Svuda oko nas fabrike. Ogromni kompleksi duž leve i desne obale pružaju se u nedogled. Ne volim ovakve slike ali moć Nemačke industrije fascinira. To se ne može pokazati sa par sličica. Mislim da se celokupna srpska industrija može smestiti na samo nekoliko kilometara obale ovog dela Rajne........
Čisto da se zna, nekima je ovo „brodić za sport i rekreaciju“.
Plovidba bez uvlačenja među šporove zbog brzine reke je zaista naporna. Što smo bliži Duisburgu plovimo sve sporije. GPS nam pokazuje prosek od 6km, ali na momente idemo samo 2-3km. Prati nas kiša i loše vreme.
Oko 18.30 prolazimo Duisburg. Primećujem da i kod njih ima ostataka srušenih mostova kao i u Novom Sadu. Ovaj je ostao iz drugog svetskog rata kada je ovaj deo Nemačke, zbog industrije koja se tu nalazi žestoko bombardovan.
U Marinu uplovljavamo u 21.30. Dočekuje nas magla i zima ali i mirna voda i neopisiva tišina. Domar upravo odlazi, daje nam šifru za ulazak u kupatilo, plaćamo spavanje 10€. Odlazak u obližnje seoce Gellep-Stratum ostavljamo za neki drugi put, provijanta i ruma imamo dovoljno, bar za večeras. Vreo tuš nam je svima prijao. Kad sam već spomenuo tuš evo i par slika da se vidi kako izgledaju sanitarni čvorovi po Nemačkim marinama. Uzgred ovo nije najbolja marina u kojoj smo boravili....
01.06.2010. Dan ČetvrtiUstajemo u 5.30 po magli. Milan ne naspavan. Nije mogao da spava od Saletovog vina pod čijim uticajem je ovaj hrkao celu noć. Kafa, pa sipanje nafte i vode i naravno moja obaveza da pregledam da li je u mašinskom prostoru sve
.
Oko 8.00 časova magla se podigla pa smo krenuli.
Voda je preko noći porasla. Šporovi između kojih plovimo su poplavljeni. Srećom dobro su označeni „šticama“ tako da plovidba nije problem. Sad osim crvenih i zelenih „štica“ često vidimo i narandžaste. Brzo sam saznao da je to oznaka za plićak. Očešao sam kobilicom dno, vrlo blago tako da smo bez štete i zaustavljanja nastavili.
Oko 11..00 ulazimo u Dizeldorf.
Sa vode grad izgleda lepo. Obala je prilično visoka i čini mi se da Rajana ume da bude prilično „visoka“. Kako li po takvim vodostajima izgleda plovidba – mogu samo da zamislim.
U sred Dizeldorfa nailazimo na malu marinu. Radi se u stvari o lepo uređenom starom šlepu i nekoliko pontona. Jedva nalazimo domara u potpalublju. Stariji čovek ali izuzetno ljubazan. Zna malo ruski, malo bugarski, a i po neku srpsku reč. Engleski perfektno. Očigledno stari lađar. Pitamo ga koliko daleko je benzinska pumpa, a on bez reči odlazi u potpalublje i donosi ogroman kanister pošto nije bio zadovoljan onim koje je video na našoj palubi. Pali stari Folcvagenov kombi (automatik), ubacuje kanister mene i Milana i kreće. U gradu strašna gužva, a deda vozi kao sumanut.
Crveno svetlo mu ne znači ništa, puna linija, ograničenje brzine....., a svaki manevar je propraćen sa glasnim „scheiße“. Kad smo napokon stali osećao sam se kao da sam sišao sa „Roller-coaster“-a. Deda je bio zaista ljubazan pa smo kupili i karte Rajne, Majne i kanala RMD, remen za naš motor, koji nije standardan pa ga je teško naći. Zarad svega toga obiđosmo ceo grad i veliku luku na koju je naš domaćin ponosan. Bilo kako bilo deda je bio sjajan domaćin i pobio sve one nama svojstvene priče kako su Nemci hladni i neljubazni.
Marina u Diseldorfu
Naš domaćin deda-„Fanđo“, Milan i ja.
Pozdravljamo se sa našim domaćinom i oko 13.00 časova Diseldorf ostaje iza nas.
Sale je za kormilom, a pred nama još dosta kilometara.
Posle sat vremena vožnje očešao se o neki špor. Vidum da je nervozan zbog toga, mada nema razloga. Nije bilo nikakve štete. Špor (ili je bio samo ploćak) je na takvom mestu da to niko nije mogao da predvidi.
Noć smo proveli u marini u mestu Hitdorf. I danas se dobro sećam te marine, po domaćinima koji su se smejali kada smo im rekli gde idemo i upozorili nas da „voda gore na Rajni teče oko 10km/h, nije baš sigurno da će te proći...........“.
Hitdorf, dugačak rukavac u kome se nalazi desetak vezova.
Vez na kome smo proveli noć uz domaćine koji su sumnjali u naš poduhvat.
02.06.2010.Dan Peti (od Hitdorfa do Portza)Iz Hitdorfa krećemo kasno, tek u 9,30. Jutro smo iskoristili za nabavku. Brže nije moglo jer prodavnice rade tek od 8h. Primećujemo da je voda od juče došla za oko 20cm, Rajna je još brža. Brzina nam varira od 2-5km. Retko kad skoči na 7-8km i to samo ako žešće pajsujemo. Zbog pajsovanja ulećemo u plićak, kobilica češe po šljunku i na kratko stajemo. Nema mikakve štete osim što nam se Sale koji je bio za kormilom iznervirao. Nastavljamo opreznije i oko podneva stižemo do Köln-a.
Ulaz u Keln.
Kelnska katedrala se vidi kilometrima daleko............
Nastaviće se...