За земљу без морске обале, Србија је врло богата вредним предметима који леже испод површине њених вода. Олупине, рушевине античких грађевина, новчићи и средњовековно оружје само су неки од предмета културног наслеђа скривеног у коритима српских река. Већина предмета, који датирају од римских времена до Другог светског рата, расутих дуж Дунава, Саве, Мораве и других река, позната је археолозима само из историјских књига. На дну Дунава близу Прахова, код границе између Србије, Румуније и Бугарске, још се, на пример, налази 150 немачких поморских бродова који су потопљени 1944. У близини Прахова, такође, захваљујући опадању нивоа воде услед врућина, пре неколико година изронили су остаци античког римског пристаништа. Између осталог, на дну београдских река налазе се три турске галије које су потонуле 1456. током отоманске опсаде Београда, трговачки брод из 1792, као и мађарски брод „Алкотманy” потонуо 1914. због обрушавања минираног моста на реци Сави. На овај начин, различите олупине су током година испливале у Сави близу Хртковаца у Војводини, и у Дунаву близу Петроварадинске тврђаве. Бушилице су често ударале у остатке истребљених животиња попут костију мамута и бизона. Историчари и археолози верују да српске реке, такође, вероватно скривају потпуно очувано традиционално пловило „шајка“, које је коришћено у Подунављу још од 15. века.
Министарство културе је 2003. године финансирало њено проучавање остатака монументалног моста цара Трајана у Дунаву, близу српско-румунске границе у Кладову. „Мост који је дугачак 1158 метара био је највећи у античком свету“, објаснила је. Иако је скенирање срушене грађевине завршено 2004. године и пронађени су стубови моста на речном дну, није било даљег улагања државе. Пројекат је заустављен 2005. године. Иако је 2001. године Унеско сачинио Конвенцију о заштити подводног културног блага, Србија је још увек није ратификовала.
Tekst preuzet sa facebook stranice 'meet the serbs' link -
http://www.facebook.com/Meet.the.Serbs
