Titel varoš
1958. godine „panonski mornar“ Ilija Petrović Ika, parobrodom „Ljubljana“, uplovljava u tiske vode i iskrcava se u Titel varoš. Ovo je nastavak Ikinih „Sećanja“ o Titelu toga doba, korzou, kafanama, „bandama“ i veselom društvu.
Autor je i te kako imao priliku upoznati se sa veselim društvom i kafanama tadašnjeg Titela jer je parobrod „Ljubljana“ svaki vikend prespavao u Titelu. Subotom po dolasku iz Beograda, usidrio bi se i čekao ponedeljak da u rane jutarnje sate krene nazad, put Beograda. Ika, tada mladić od 19 godina, svoje slobodne sate provodio je družeći se sa ovdašnjom omladinom.
„ U gradiću se tada veoma dinamično živelo. Svake večeri svirka i igranke. Pre toga korzo.“ ...„Kao i u svim mestima toga vremena, postojalo je šetalište – popularni korzo. Korzo je bio glavna ulica i dolma (odbrambeni nasip Tise).“ ...“Od amfiteatra, dolmom pored Tise, uzvodno kroz alasko naselje i nizvodno prema mostu, šetamo „stazom poljubaca“. Mesečina je jedino osvetljenje. Tu smo se zaljubljivali i odljubljivali.“
“Već prve večeri po iskrcavanju, zapazio je dve kafane, „Vojvodinu“ i „Anker“. Obe sa lepim baštama i pune omladine. „Bašta „Ankera“ je posebna priča. Za stolovima mnogo devojaka, izgledaju kao zreli grozdovi. Svira orkestar „Maroto“, koji neguje diksilend. Njegovi članovi su takođe mladi ljudi. Svi su meštani. Dvojica su studenti Muzičke akademije – Tomica Bratić i Robert Ditrih – Robika. Studiraju u Beogradu. Oni i komponuju. Tekstopisac i pevač je zubar, Stevan Molnar – File.“ A nakon svirke, kad kelner proglasi fajront i gosti se raziđu; „Ostaje samo „banda“ – muzičari, i mi, njihovo društvo. Počinje koncert za dušu. Vino teče u potocima. U jednom trenutku iz Gornjeg Titela dolazi druga muzika, Cigani tamburaši, i nastaje „haos – ludnica“. Znate, lepo je slušati diksilend, ali pravo lumpovanje može biti samo uz Cigane tamburaše.“
Pominje i „Alas“ ali je najinteresantniji Ikin „detaljan“ opis krčmi i anegdota iz krčmi:
„Da ne grešim dušu, moram pomenuti još dve krčme, „Prvi maj“ i „Teksas“. Prva je bila pristanišna krčma, odmah preko dolme – vodio je čuveni Paja Popov. Kao i ostale, imala je svoje svirce, tamburaše sa pevačicom. Pevačica je bila korpulentna, ali još privlačna.
Sećam se jednog, za ono vreme nesvakidašnjeg događaja, koji se desio u toj krčmi. Bilo je oko ponoći, što znači još dva sata do polaska broda. Jedan paor, titelski domaćin, dok je čekao polazak broda, malo se više, što bi rekli, nakvasio dudinjarom. Muzika radi. Pevačica takođe. Jednog trenutka, pomenuti domaćin ponudi pevačici jednu kokošku, koju je nosio na zemunsku pijacu, ako mu pokaže jednu dojku. Te večeri paor je ostao bez dve kokoške. Ovaj se događaj u Titelu dugo prepričavao.
Dovoljno je reći da bi se naziv druge krčme „Teksas“ mogao prevesti kao „Poslednja šansa“, jer je bila u punoj funkciji tek kada su sve kafane u Titelu bivale zatvorene. Muzika sa drugorazrednim pevačicama (uvek ih je bilo više), koje su imale i drugu „kvalifikaciju“, svirala je do zore. U „Teksas“ sam mogao doći samo nedeljom, kada brod ne radi. Svih drugih dana brod je isplovljavao ranije...“
Navodeći mnoge poznanike i stečene prijatelje u Titelu, Ika se posebno osvrće na nove prijateljice i lepotice. A onda dodaje: „Moja družina nije bila talentovana samo za igru i svirku, bili su dobri i sportisti – rukometaši. Rukomet je u Titelu bio sport broj jedan. Doneli su ga iz Novog Sada Andrija Major i Stevan Molnar, koji su bili rukometaši za vreme školovanja. Kada su bile utakmice, cela varoš, i mlado i staro, išla je na igralište. Naravno, išao sam i ja, i navijao za naše – RK „Titel“.“
Ilija Petrović – Ika autor je „Sećanja“, ali i stručne literature poput: „Mala Enciklopedija plovidbe“, Futura, Petrovaradin, 2000. godina. Na žalost, kako to obično biva, zakasnili smo da upoznamo tog „panonskog mornara“ i čujemo neke ne zabeležene anegdote Titela toga doba.
Aleksandra Nikolić
12. Apr 2012.
Preuzeto sa portala-Ravnica
