Voda se i te kako prevrne.
Ne tako često u dramatičnim varijantama, ali ponekad bude baš kobno po ribu i to po smudja po najviše.
Fenomen prevrtanja vode se dešava samo na stajaćicama!
Gornji sloj se naglo ohladi i postane hladniji od donjeg (tako je meni objašnjeno),
samim tim se voda prevrne i tada to jako smeta neke ribe (smudja) jer u toj prevrnutoj vodi
ima jako malo kiseonika (ili možda puno) i za rezultat imate pomor koji je za pamtiti.
Pre jedno 10-tak godina okrenula se voda na očigled svih u Monoštorskom ritu,
meštani su išli sa meredovom i kupili samo lepše komade, ribe je bilo ko "šodera".
U blagim varijantama, riba izrazito ne radi. 
Evo ovde ima nešto o tome:
http://www.islandnet.com/~see/weather/elements/turnlakes.htm
http://ezinearticles.com/?How-Water-Turnover-Affects-Fishing&id=4096283
Mossi je u pravu - ovaj fenomen je vezan za stajaće vode, za jezera i bare.
U tekstovima koje je Mossi naveo dato je vrlo lepo objašnjenje ovog fenomena koji je posledica delovanja fizičkih zakona. Zbog pada temperature vode na površini dolazi do povećanja gustine vode, a pod dejstvom vetra ta voda pada prema dnu, dok voda sa dna, kao toplija i manje gustine kreće prema površini.
Na ovaj način voda bogata kiseonikom ide ka dnu, a voda sa dna, koja je često zasićena sumpordioksidom koji nastaje razlaganjem organskih materija izbija na površinu.
To je razlog zašto se u tim prilikama u blizini jezera (bara) može osetiti miris sumpora (kao pokvarena jaja).
U nekim situacijama taj sumpor zbog manjka kiseonika može da izazove pomor ribe.
Srećom, priroda se pobrinula za mnoge stvari, pa i za ovaj proces.
Do ovog prevrtanja dolazi s proleća ili u jesen.
S proleća, kad led počne da se otapa, temperatura vode nastale otapanjem tek je nešto iznad 4
oC, dok je voda u dubini toplija. I tako ciklus počinje.
S jeseni, kad krenu hladni vetrovi, voda na površini počinje da se hladi, postaje gušća i kreće ka dnu, jer toplija voda manje gustine kreće naviše.
Tako dolazi do mešanja vode i njenog obogaćivanja kiseonikom.
Kada su jaki vetrovi i velike promene temperature proces turbulenicje vode se ubrzava.
Medjutim, u toku zime, na povrišini se formira led, koji je lakši od vode i pliva na površini. Kada bi led bio teži, pao bi na dno i to bi bilo katastrofalno za riblji svet.
Sve ovo ipak vezano je za jezera i bare većih dubina. U njima voda formira praktično tri sloja: površinski, središnji i zonu na dnu.
Turbulenicja vode obično se odvija izmedju površinskog i središnjeg sloja u kojem se riba zadržava (pri dnu, zbog sumpora, ribe skoro da uopšte nema).
Kod malih dubina ova pravila ne važe. Voda je gotovo iste temperature na površini i na dnu, zamrzava se čitavom dubinom tokom zime...
E, sad, nakon čitanja ovih tekstova, pitam se kako to povezati sa pitanjem koje je postavljeno da li se voda u Tisi prevrnula?
Da li je moguće da je rečni tok toliko spor da se tako velika reka ponaša kao jezero? Meni je to malo verovatno, osim u nekim zonama iza krivina gde se formiraju neke vrste vodenih džepova koji bi se uslovno mogli nazvati jezerima...
Ne znam, možda je i moguće. Ako neko ima iskustva sa tim mogao bi da se javi i opiše kako je to izgledalo.
