Prenosim tekst objavljen u petak (mnogo mi se dopada što su gradske vlasti svesne problema i što brinu za faunu, a posebno što su spremne da se angažuju na trajnom rešavanju problema):
10. 08. 2012.| 17:39
Oživljavanje Čukaričkog rukavca
Prošle godine specijalnom mašinom "amfibijom", a ove mnogo efikasnijim bagerom "paukom", kupljenim sredstvima grada i postavljenim na skeli, radnici "Beogradvoda" počeli su trodnevne radove na uspostavljanju najnužnije prohodnosti Čukaričkog rukavca, u delu ušća Topčiderske reke u Savu. Uz finansijsku podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine, radnici uklanjaju deo mulja i tako "otvaraju" izlaz iz Čukaričkog rukavca.
Gradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan kaže da je ovo tek početak obimnog posla.
– Nizak vodostaj uslovio je pojavu sprudova i nemogućnost ulivanja Topčiderske u Savsko jezero, što je uzrokovalo i delimično uginuće ribe. Otuda smo izdvojili oko četiri miliona dinara da bi se ovaj problem "ad hok" rešio. Cilj je da se koliko god je to moguće raščisti prostor, napravi "riblji put" i spreči pomor ribe u zatvorenom delu. Godinama postoji problem čišćenja Topčiderske reke, zamuljavanja njenog ušća i zagađenosti. Na tome će se tek ozbiljno raditi, ali sada je namera da se fauni, kojom svakako naše reke obiluju, omogući normalan život – ističe Trivan.
Specifičan problem iziskuje specifična rešenja, poručuje direktor JVP "Beogradvode" Miloš Milovanović. Prošle godine posao je bio delimično izveden, a ove će razultati biti još bolji.
– "Riblju stazu" i prolaz za čamce kopamo na oko dva metra dubine. Ovo nije trajno rešenje, koje nas očekuje po završetku svih radova oko novog mosta. Mulj ne sme da se vadi van Čukaričkog rukavca, već se razbacuje okolo. On je specifičan i po tome jer je nemoguće da se u njemu iskopa kanal koji bi opstao. Zato, da bi se dobio prolaz od par metara, mulj se razbacuje na širini od oko pedeset metara. Sam rukavac je najplići na ušću, gde mu je širina do sto metara – objašnjava Milovanović.
Na osnovu analiza rađenih prethodnih godina dobijen je podatak da se ovde nalazi oko 120.000 kubika mulja, nanosa i čvrstog otpada. Kako još nema ovogodišnjih merenja, pretpostavlja se da je ta količina danas znatno veća.
Po završetku radova biće omogućeno i nesmetano korišćenje marine tokom čitave godine, kako veslačkim klubovima "Partizan" i "Crvena zvezda" tako i svim vlasnicima čamaca usidrenih u ovoj marini.
