Arsine pripreme za Djerdap

[Arsa]

Razgledali smo i razne objekte, mahom od prirodnih materijala duž obale...

A da je bilo žeško, jeste.

Ali šta je to za ovu lepotu.

[Arsa]

Polako dođosmo do Dubovačkih ada gde smo planirali da prenoćimo na plaži Raj.

[Arsa]

Doplovili smo do popularne plaže Raj i usidrili se bliže suprotnoj obali u odnosu na plažu. Na plažu Veca i ja nismo ni izlazili a Zoran jeste.

Dve flaše od 1,5 litara kisele vode koštale su ga u restoranu  400, 00 dinara. Kiselu vodu ne konzumiramo, pa nismo znali da li je to mnogo ili ne.

Dok je Zoran bio na obali Veca je napravila gomilu palačinki pa smo se malo sladili.

Ni gosn Zoran nije odoleo. Ne bij smeo, ali hajde malo... 

[Arsa]

Tu sam ja malo nešto čačkao oko čamca i pecao bodorke pa ih vraćao nazad...

Elem tu smo lepo pajkili i ujutru, ako je to jutro, krenusmo dalje.


Znači Subota 28.06.2012. godine.

[Arsa]

Prvo smo obišli ušće Morave u Dunav.

Meni se ova lokacija jako svidela. Pre svega zato što nije načičkana raznim splavovima i drugim građevinama.

Dubina stvarno pristojna. Oko 13 metara.

Naravno da smo se i tu kupali pošto je voda bila toplija za cela 2 stepena.

Za to vreme, Zoran je zamenio elisu na motoru što se posle pokazalo kao odličan potez jer je znatno dobio na brzini.

Prvom prilikom dolazimo ovde i ostajemo bar par dana.

[Arsa]

Zoran je brzo zamenio elisu, a nama se baš i nije polazilo. Međutim plan puta je plan puta i nismo želeli da propustimo neko novo prijatno iznenađenje.

Tako odosmo dalje.

[Arsa]

Našim nekim, prvobitnim planom trebalo je da u odlasku noćimo u Kovinskom dunavcu. Ni tu naravno do sada nismo bili. Međutim Zoran sa svojim jarbolom ne bi mogao da uđe u dunavac zbog mosta pa smo dunavac samo pogledom propratili.

Videćemo se mi još...   

Pozdravismo Smederevo ...

[Arsa]

Iznad Smedereva, gledali smo ovo.

[Arsa]

I tako redom...

[Arsa]

Mi smo ipak grabili ka našem cilju za taj dan. To je bio Ivanovački dunavac.

Tu smo se vezali za jedno drvce i pokušali da privučemo nešto krupnije bele ribe. To na žalost nije bilo moguće od miliona sitne deverike. Na, bar sto sitnih primeraka dolazila je neka krupnija babuška, bodorka ili slična riba. Bar smo vežbali brojanje do sto i nazad.

Ujutru sam probao ponovo a rezultat je bio isti.

Bah, tešim se da sam skratio vreme dok se moji saputnici ne razbude. Kad su i to postigli, sledilo je jutarnje sređivanje, doručak, obilazak Ivanovačkog dunavca do sela i onda ...

Dalje.

[Arsa]

Petak, 29.06.2012. godine.

Preema našim planovima to je bio poslednji dan našeg putešestvija o kojem pišem.

Naravno da smo imali želju da ukrademo bar jedan dan od vikenda, zavučemo se u male vode i uživamo, ali znali smo da niko neće završiti umesto nas poslove koji su nas čekali kod kuće.

Zato smo se lagano uputili put Beograda. Uz put smo malo ćaskali sa Zoranom i gledali kako se našem putu bliži kraj.

[Arsa]

Propatrolirali smo malim Vodama, Kod Bele Stene se rastali sa Zoranom koji je na Srednjim Vodama hteo da uhvati još jedan lepi dan. Posle se još malo kupali na Beloj Steni. Tu sam, naravno, opet morao da ulazim u čamac i da idem po Vecu koja nije mogla da savlada vodenu struju. Ovo je drugi put da me nije poslušala tokom putovanja i eto šta se desilo. 

No posle toga nastavismo dalje. Uz put smo videli višnjičke labudove, beogradske galebove i lepu izložbu dečijih likovnih radova kod bazena 25. maj.

O 6 km od ušća do marine u čukaričkom rukavcu neću ni da pišem. Tek, morali smo da završimo putovanje a i ja ovu pričicu.

Mislim da sam Vas dovoljno gnjavio.

Lepo ste to, ko sav kulturni svet podneli pa Vam se i na tome zahvaljujem. No pošto se niste bunili, možda smislim još neku muku do jeseni.

Pozdrav svima.   

[LSI]

Vidim ja da to neće na dobro izaći!

Čovek nabavio pomoćni mali čamac da bi mogao njime da izadje do obale, da se uvuče u neki kanalić i zabaci udice, a umesto toga čamac služi za "pecanje" gospodje Vece!

Pa ne može to tako, gospodjo Veco! Ne možete vi tek tako da menjate namenu plovila.
Nemojte da Arsi padne mrak na oči... Biće plivanja...

[STG]