Arsine pripreme za Djerdap

[zoke]

a sad ozbiljno- arso zelim ti sto vise trenutaka ovakvih kakvi su bili i jos ljepsih a drustvo sa vode ne mijenjaj pogotovo Janeza da nekazem ,,,,ono sta sam rekao i sam sam trblav hahahaha ,nego kad ce repriza ....

[Arsa]

Hajde da počnem sa pričom.

Dan 18.06.2012. godine. Ponedeljak.

Buđenje uz mamurluk od jučerašnje svadbe.

Posle raznih svadbi i još nekih peripetija kojima neću da vas davim, ali koje su nam strašno skratile vreme priprema, uspeo sam u poslednji čas da nabavim kanape, kupim pomoćni čamac, vesla, držače za vesla, da proverim plinsku instalaciju (sve OK), da instaliram sonar, natankujem gorivo i vodu u brod i svašta nešto još...


Kući je Veca pakovala naše stvari pred sam polazak. Posle smo išli u brzu nabavku potrepština za put, a žuri nam se...

Pravo ludilo. imali smo samo jedan cilj da zaplovimo tog dana, dokopamo se Malih Voda, da tu prespavamo a posle da krenemo u našu prvu pravu plovidbu .


Elem nekako ukrcasmo na brod gomilu stvari kopje smo spremili, vezasmo našeg "mališana" (čamac koji smo kupili,) i otplovismo do Malih Voda.

Vežemo se za jedno drvo i počnemo da uživamo u miru i tišini.

Tu naravno, utvrdimo da smo kod kuće zaboravili gomilu stvari kao što su tanjiri, kutlača, kesa sa garderobom i svašta nešto još. Važno da smo poneli televizor koga nismo ni jednom uključili tokom putovanja. 

Onda dobijem SMS od našeg druga Zorana da je i on krenuo put Srebrnog Jezera, pa ako nam ne smeta da deo puta plovimo...

A što bi nam smetao?

Javim mu gde smo i u neko doba noći evo janeza koji se usidrio tridesetak metara od nas . Svratio on na ladno pivce i kratak dogovor pa nazad na jedrilicu.

Pošto je i Zoran u žurbi svašta zaboravio, dogovorili smo se da plovimo do Kostolačkog Dunavca, da tu prespavamo i ujutru da na pijaci kupimo deo stvari koje nismo poneli.

19.06.2012. Utorak.

Nigde nismo žurili. Ujutru smo dugo bili u hladu. Ja petljao ono što sam posle svakog jutra radio. Merio količinu goriva, proračunavao potrošnju, proveravao ulje, vodu, stanje antifriza u izmenjivaču toplote, stanje ulja u kopči, kako stoji čuvena čivija na spojnici (prohromski štift je zaslužio medalju), pratio količinu vode koja ulazi u brod kod lojanice, podmazivao lojanice ... Sve u svemu, nije mi bilo dosadno.

Povadio sam i pribor za pecanje ali nisam još imao volju da zabacim. To ovoga puta i nije bilo u prvom planu.

Posle kupanja, doručko-ručka, krenemo mi lagano...

Prođemo Smederevo...

[Arsa]

...Kovinski most, posmatrasmo razne lađe na Dunavu, i ponekad Janeza koji je išao za nama.

Brod je prosto uživao na vodi. Nije se obazirao na talase belih i drugih velikih lađa, a kamo li na talasiće koje je pravio vetar koji se po podne malo pojačao.

Mi uživamo. Nemam reči za taj osećaj. Verujem da ga svi Vi koji ste plovili već poznajete, ali nama je to bio prvi put i ta strast za plovidbom se polako uvlačila u nas.

[Arsa]

...Odgledasmo zalazak sunca i uplovismo u Kostolački dunavac.

[Arsa]

Evo i par sličica iz Dunavca.

[Arsa]

Uplovili smo do samog kraja dunavca kako bi bili što bliže pijaci i trgovinama u Kostolcu. Parkirali se pored stanice rečne policije gde su nas ljubazno primili i dali nam informacije koje su nama bile bitne.

E sada nije sve bilo idealno. Dok smo se sidrili, iz obližnje čarde se čula živa muzika. Ti se neće leba najesti...

Ipak prestadoše da sviraju oko 22,00 pa smo onda do jutra slušali zujanje postrojenja termocentrale koje se nalazilo na suprotnoj obali. 

Malo pričamo sa Zoranom, a onda spavanjac. Svi spavamo ki jaganjci. Ja se naravno prvi budim i obilazim okolinu.

Utvrdio sam da se nalazimo na teritoriji dva ribolovna područja, pronašao čardu iz koje se prošle noći čula ona ne-muzika i eto slikao i to mesto.

[LSI]

Eh, Arso, tako lepe fotografije a ništa ne vrede!
Kako da ih snimim kod mene i pustim na ekran sa onim datumima i vremenom?
A tako su lepe...

[Arsa]

Sreda, 20.06.2012. godine.

E pošto sam ja izvršio detaljnu inspekciju okoline našeg privezišta i ostale ranije navedene brodske poslove, sačekah da se i ove dve spavalice, (Veca i Zoran), razbude i pripreme za posetu kostolačkim trgovinama.

Tu smo prvo utvrdili da je ono što je za njih daleko, za nas blizu. Jedna ili dve autobuske stanice. Otišli smo pešice do pijace koja nije bog zna kako snabdevena ali smo kupili sve što smo planirali.

Ja kupih neke tanjire od kineskog rosvaja i kutlaču od istog tog materijala. Kad je videla šta sam kupio, moja draga je htela da mi ... ali me ostavila u životu kada je shvatila da drugog izbora nije bilo.

Za tanjire je stvar nekako i legla, ali za kutlaču sa drškom dugom preko pola metra džvanjkala mi je skoro svakog dana. Drugu nismo kupili.   

Ondak je naravno, sledio burek, pa pićence u kafanici pored pijace i to je to. Spomenike, muzeje, arheološka nalazišta i druge destinacije ostavismo za ... neki drugi put.

Kako sve kupljene stvari ne bi vukli do broda i jedrilice, uskočismo u taksi koji nas je koštao oko 200 dinara i tako se spasimo hodanja po vrućini koja je postajala sve neprijatnija.

Na brzinu se spremimo i krećemo dalje. Dogovor je da pičimo do Srebrnog jezera i da se tamo brčkamo.

Nije to daleko.

E to "nije daleko" trajalo je malo poduže. 

Na izlasku iz dunavca Zoran je prijavio problem sa motorom.

Sa kostolačke strane vetar je na nas nosio ogromne količine pepela sa obale i mi odlučimo da se od te napasti sakrijemo iza ostrva Žilovo. Taj dan je postajao sve grozomorniji. Zvezda upekla kao nikada do tada a nigde hlada oko podneva smo stigli. Sve u svemu tu izgubismo nekoliko sati koliko je Zoranu trebalo da rastavljajući motor deo po deo, otkloni kvar. Veca i ja smo se zavukli pod neke vrbe a Zoran nije to mogao zbog jarbola. Kako mu je bilo, možete misliti. Ipak on je sve stojički podneo u znoju lica svog i po podne oko 17 sati konačno krenemo i bez problema stignemo do tog "tu blizu", Srebrnog jezera.

Nismo se baš brčkali pošto smo stigli pred mrak, ali smo se lepo smestili u njihovoj marini.

Sad, što se marine tiče, mi smo bili zadovoljni. Ima i drugih mišljenja.

Cena dnevnog boravka u marini je 1800 dinara što jeste mnogo. Zato je cena nedeljnog boravka 3900 dinara a ako se zadržavate mesec dana platićete 5600 dinarčića.

Mi smo uplatili nedeljnu varijantu što se kasnije pokazalo kao vrlo dobra odluka.

Zamisao je bila da nam Srebrno jezero bude neka vrsta baze a da tokom te nedelje otplovimo do donjeg Milanovca i Porečke reke. Dalje nećemo ići pošto bi se sve pretvorilo u trku, a mi smo želeli laganu vožnju, mir kupanje i uživanje u razgledanju obe obale dunava.

[Arsa]

Eh, Arso, tako lepe fotografije a ništa ne vrede!
Kako da ih snimim kod mene i pustim na ekran sa onim datumima i vremenom?
A tako su lepe...

Ne znam kako da ti pomognem.

To su trenuci uhvaćeni u vremenu . Datumi nama pomažu da se setimo i ne svađamo oko toga kada i gde smo određene stvari fotografisali.

[LSI]

Eh, Arso, tako lepe fotografije a ništa ne vrede!
Kako da ih snimim kod mene i pustim na ekran sa onim datumima i vremenom?
A tako su lepe...

Ne znam kako da ti pomognem.

To su trenuci uhvaćeni u vremenu . Datumi nama pomažu da se setimo i ne svađamo oko toga kada i gde smo određene stvari fotografisali.

Meni su davno rekli da meni nema pomoći.
Ali slike su prelepe i verujem da ste zaista uživali.

[HOGAR]

Super,nema sta,nego,jel to Janez zaboraveo i jedra da ponese  ,a bas lep vetar bese 

[Arsa]

Da ne zaboravim da nas je i na Srebrnom jezeru dočekala muzika sa broda-restorana blizu marine. Muzika je slična onoj iz Kostolca (mrtva trka), ali je ovde pevala pevačica koja je svoje nedostatke na muzičkom polju izgleda nadoknadjivala nekim drugim atributima. Nisam video, ali se iz njenih komentara moglo naslutiti. Sva sreća, ni to nije dugo trajalo pošto su otišli stari i novi direktor koji su proslavljali primopredaju dužnosti, pa nastade blagoslovena tišina.

Četvrtak, 21.06.2012. godine.

Ceo dan je iskorišćen za brčkanje po Srebrnom jezeru i vodi sa dunavske strane (pored broda).

Kako je lepo kada ne morate da nosite vodu za popunu tankova pošto je Veca skoro ispraznila rezervoar tehničke vode. Stalno je nešto prala, brisala umivala... Ja se nisam bunio. 

Predveče sam nahvatao neke kedere i probao da pecam smuđa ačli nisam imao sreće. Totalno su me ignorisali. 

Nema veze, i onako sam imao druga posla. Naime Veca je prilično izgorela kupajući se pa smo onda otišli peške do Velikog Gradišta i kupili Šaljićev Jomelop-E koji se izvanredno pokazao.

U gradištu smo (kakva slučajnost), sreli i Zorana pa smo onda obišli neke znamenitosti, čitaj kafane, u Gradištu i kasno u noć došli u marinu.

Zoran ostaje u marini da čeka svoju bolju polovinu (Bilju), a mi smo planirali da po buđenju lagano krenemo nizvodno.

I tako je i bilo.

Petak, 22.06.2012.godine

Isplovili smo iz marine. Uz put, ostavismo Janeza u Gradištu. Posle. Klaj, klaj, prođosmo Golubac gde smo se snabdeli gorivom, Golubačku tvrđavu...

[Arsa]

Rešismo da obiđemo i Lepenski vir.

Da bi to uradili, iskrcali smo se kod Gospođinog vira. U blizini je etno selo, zatim veliko zdanje Lepenskog vira (i jedno i drugo su bili prazni), a na putu je kafana koja je bila puna.   

[zoki novus]

Eh, Arso, tako lepe fotografije a ništa ne vrede!
Kako da ih snimim kod mene i pustim na ekran sa onim datumima i vremenom?
A tako su lepe...

Pa lako druze lazo!
Imas camac, imas fotoaparat, zaplovis i snimas koliko ti volja...

[LSI]

Eh, Arso, tako lepe fotografije a ništa ne vrede!
Kako da ih snimim kod mene i pustim na ekran sa onim datumima i vremenom?
A tako su lepe...

Pa lako druze lazo!
Imas camac, imas fotoaparat, zaplovis i snimas koliko ti volja...

E, moj prijatelju, kao da nisi čuo onu pesmmu: "Al kofa je bušna, je bušna, o majstore moj!"