Kapetane, nikada - baš nikada, nemojte pred detetom da pričate da je mogao ili je trebalo da bude bolji na takmičenju.
To može kod njega da stvori velike psihološke probleme.
U tom uzrastu deca žele da se pokažu i dokažu i posebno im je stalo do toga šta njihovi roditelji misle.
Baveći se sportom i radeći sa mnogo dece mnogo putas sam video uplakana dečja lica zato što su razočarala roditelje.
Mislim da je veoma lepo što je Damjan propustio nekog za koga je on procenio da je u tom trenutku bolji i da mu bolji plasman više treba - to je nešto što treba pohvaliti.
Mislim da je predivno što je stao da se ispriča sa komšijom - to pokazuje da nije opterećen rezultatom i da je i učešće na toj regati bila zabava.
Ja sam jednom prilikom krenuo kroz šumu da tražim kćerku (tada je bila oko 13 godina i to je bilo na početku bavljenja sportom). Mislio sam da ću da puknem od smeha kad sam je zatekao kako na jednom proplanku bere šumsko cveće za majku. Drugom prilikom je sela na livadu da se ispriča sa nekim vojnicima i devojkama iz drugog kluba...
Ni sin nije bio mnogo drugačiji od nje.
Kasnije, moja kćerka i sin postali su reprezentativci i osvajali brojne medalje na domaćim i stranim takmičenjima.
Ali bavljenje sportom za njih je bilo i ostalo - zabava.
A znam vrlo sposobnu decu koja su zbog roditeljske želje da im deca budu najbolja - odustala od sporta.
Zato, Damjanu uvek čestitajte, pohvalite ga, a onda, kada se odmori, analizirajte tok takičenja i šta je kada bilo dobro, a kada je i u čemu pogrešio. Na taj način ima sve šanse da postane vrhunski takmičar, a pre svega da postane izuzetan mlad čovek.
