Moja Lađa

sajt u test verziji!

Thu03212019

Last update06:30:53 PM

Pronadjeno telo jednog od clanova posade!

Pronadjeno telo jednog od clanova posade!

SMEDEREVO - Identifikovano je telo jedno...

Prevrnuo se teretni brod, za posadom se još traga

Prevrnuo se teretni brod, za posadom se još traga

Lučka kapetanija Smederevo je prvu infor...

Širenje kapaciteta HE Đerdap

Širenje kapaciteta HE Đerdap

U toku je priprema i za izgradnju hidroe...

Masovno kradu šljunak iz reka

Masovno kradu šljunak iz reka

Inspekcija tvrdi da se nanos iz Save i D...

Plovni kanal Morava-Vardar šansa za regiju

Plovni kanal Morava-Vardar šansa za regiju

Kina je spremna naći partnera za izgradn...

Vesti iz Sveta

Vesti iz Zemlje

ZANIMLJIVOSTI

MESTO SPRETNIH I IZDRŽLJIVIH SPLAVARA Lađari na

MESTO SPRETNIH I IZDRŽLJIVIH SPLAVARA Lađari na "zvornikušama" i "burinkama" plovili Drinom

2 YEARS AGO  |  Ivana

Zvorničani su poznati kao spretni i izdržljivi splavari. O njima su i pesme pevane, ali se malo zna o čamdžijama, lađarima na "zvornikušama" i "burinkama", koji su svoja plovila uzvodno vukli kao što su to nekada činili burlaci na Volgi.

Loading...

Nautički Rečnik

SEĆANJA NA HEROJA ALEKSANDRA BERIĆA: Komandant broda Drava oči u oči sa nemačkim štukama

SEĆANJA NA HEROJA ALEKSANDRA BERIĆA: Komandant broda Drava oči u oči sa nemačkim štukama

4 YEARS AGO  |  Ivana

Aprilski rat 1941 ostaće upamćen osim po hrabrim pilotima koji su branili Beograd i herojstvom komandanta rečnog monitora Drava koji se borio protiv nemaćkih štuka. Pre pogibija uspeo je sa posadom da obori pet štuka i veći broj ošteti, a zatim da ode u legendu

Loading...

„Viktori“ krije četiri tone zlatnih novčića

Ronioci američke kompanije „Odisi marin eksplorejšn” otkrili su u Lamanšu na oko 100 metara dubine olupinu broda „Viktori” britanske kraljevske mornarice, koji je u trenutku potonuća u oluji 4. oktobra 1744. godine nosio tovar od četiri tone portugalskih zlatnih novčića.

„Viktori” pod komandom admirala Džona Balkina bio je na povratku iz misije u Lisabonu, a u nesreći je živote izgubilo oko 1.150 članova posade. Portparol britanskog ministarstva odbrane izjavio je da olupina najvećeg ratnog broda koji je britanska mornarica ikada izgubila spada pod suverenitet vlasti u Londonu i da nikakva akcija u vezi sa brodom ne sme da se pokrene bez njene saglasnosti.
Greg Stem, osnivač kompanije „Odisi marin eksplorejšn”, izjavio je juče na konferenciji za medije u Londonu da su ronioci iz olupine do sada izvadili dva mesingana topa od ukupno 110, koliko bi trebalo da ih ima na brodu, i naveo da njegova firma sa sedištem na Floridi još uvek pregovara sa britanskim vlastima oko procesa vađenja vrednih predmeta iz olupine. Istraživači „Odisi marin eksplorejšn” su na vrednu olupinu naišli slučajno na oko 50 kilometara od britanske obale, dok su tražili druge brodove. Ova kompanija je u maju 2007. iz olupine nepoznatog broda koji je potonuo u blizini obala Kornvola izvadila 17 tona zlatnih i srebrnih novčića ukupne vrednosti od oko 400 miliona evra.


„Najnovije otkriće je zaista veliko, čak i ako se posmatra samo iz istorijske perspektive. Retko se dešava da se tako duga istorijska misterija na kraju ipak razreši”, kazao je Stem, aludirajući na to da se u poslednja dva i po veka nije znala lokacija na kojoj je potonuo „Viktori”.
Otkriće olupine broda „Viktori” moglo bi da skine breme krivice i sa imena admirala Balkina, koji je smatran odgovornim za to što je brod vodio preblizu opasnih stena ostrva Alderni - „groblja brodova”, gde se pretpostavljalo da se nesreća i dogodila. Pošto su američki ronioci topove sa urezanim monogramom kralja Džordža Drugog našli na oko 50 kilometara od te teritorije, admiralova krivica dovedena je u pitanje. Robert Balkin, direktni potomak slavnog britanskog pomorca, rekao je da je otkriće olupine bilo veoma značajno za njega lično.
„Što se naše porodice tiče, ovo je neverovatno otkriće. Na neki način moj predak je time ponovo oživeo”, kazao je Balkin nakon što je video topove sa „Viktorija”.
Međunarodno pravo vezano za izvlačenje olupina, koje nije priznato u svim državama sveta, nalazačima blaga dozvoljava da zadrže do 90 odsto tovara koji pronađu. Španska vlada je pred sudom u Tampi na Floridi ipak pokrenula tužbu protiv „Odisi marin eksplorejšn” zbog toga što je ova kompanija uzela sve blago koje je pronašla 2007. u blizini Kornvola, tvrdeći da su novčići izvađeni sa španskog broda iz 19. veka i da Španija nikada nije odustala od vlasništva nad olupinom.

Preteča slavnog Nelsonovog „Viktorija”
„Viktori”, čiji su olupinu pronašli američki ronioci, bio je uzor istoimenom brodu kojim je krajem 18. i početkom 19. veka upravljao čuveni admiral lord Horacio Nelson. Njegov brod je učestvovao i u bici kod Trafalgara u oktobru 1805. godine, kada je britanska mornarica porazila udružene francuske i španske snage.

Najveća blaga na dnu mora
UNESKO procenjuje da je tri miliona olupina rasuto širom svetskog okeana. Gonsalo Milan del Pozo, direktor projekta španske vlade Posejdon, navodi da samo na španskim brodovima potonulim od 16. do 18. veka leži tovar vredan preko 130 milijardi dolara.

Pronađeni brodovi

Titanik” - Čuveni brod naleteo je na ledenu santu 1912. i potonuo u Atlantskom okeanu. Olupinu su otkrili francuski i američki naučnici 1985. od kada je više vrednih artefakata izvučeno sa broda na površinu.

Saseks” – Engleski ratni brod je 1694. doživeo oluju i potonuo blizu Gibraltara. Brod je nosio za vojvodu od Savoje zlatnike i srebrnjake vredne današnjih četiri milijarde dolara. Privatna američka kompanija „Odisej“ nedavno je otkrila olupinu “Saseksa” i sada pregovara sa britanskom vladom o tome kako njen tovar izvući na površinu. Pravo na brod polaže i španska vlada.
Frouv Marija” – Holandski brod prevozio je dragocena platna flamanskih majstora iz Amsterdama za rusku caricu Katarinu Veliku kada je 1771. doživeo oluju i potonuo blizu obala Finske. Finski tim je 1999. oktrio olupinu broda na dnu okeana relativno netaknutu. Brod još nije izvučen na površinu.

Meri Rouz” – Engleski ratni brod, sagrađen je početkom XVI veka za mornaricu kralja Henrija VIII, potonuo je 1545. nadomak obala Engleske. Brod je otkriven 1971. a definitivno izvučen n apovršinu 1982. što su televizije uživo prenosile. Na njemu je pronađeno preko 19.000 predmeta od velike pre svega istorijske vrednosti.

Nepronađeni brodovi

Flor de la mar” – Portugalski brod na putu iz Malezije potonuo je nadomak Sumatre noseći 60 tona zlata i preko 200 škrinja sa draguljima. Vrednost tovara procenjuje se na od 1,7 do tri milijarde dolara.

Nau Čagas” – Portugalski brod potonuo 1594. kod Azorskih ostrva nosio je na hiljade tona bogatog tereta, uključujući ogromne količine dragulja I bisera.

Merčant rojal” – Vraćao se u Englesku 1641. sa blagom iz Španije kada je potonuo blizu Darmuta. Na brodu se nalazilo zlato, srebro i dragulji vredni današnjih 20 miliona funti.

La Vierž du bon port” – Jedan od najbogatijih francuskih brodova potonuo je 1666. po povratku iz misije u Madagaskaru pošto su ga napali Englezi u Lamanšu. Procenjuje se da je bogat tovar dragulja koji je nosio vredeo najmanje milion i po funti.

Izabela” – Portugalski brod potonuo je blizu portugalskog rta Santa Marija sa kolumbijskim i peruanskim zlatom vrednim oko milion dolara.

Solej d orijent” – Brod francuske kompanije “Ist Indija” plovio je 1681. sa poklonima od sijamskog kralja za francuskog kralja Luja XIV kada je potonuo južno od Madagaskara. Jedan od najdragocenijih poklona je bio zlatni pribor za ručavanje od 1.000 komada.

Eldorado” – Flota od 32 karavele predvođene ovim brodom isplovila je 1502. iz Santa Dominga za Španiju, da bi je četiri dana kasnije u strašnoj oluji progutalo more blizu Portorika. Preživelo je samo pet od preko 500 mornara. Sa flotom su potonuli zlato i dragulji ogromne vrednosti. Samo jedan zlatni tanjir na “Eldoradu” težio je 1,5 tonu.

Joomla! Debug Console

Session

Profile Information

Memory Usage

Database Queries